Manastir Ravanica podignut je u podnožju Kučajskih planina, nedaleko od Ćuprije, u 14. veku. Evo kako je u kolektivnom sećanju, koje odražava naša epska poezija, ostala upamćena namera kneza Lazara da gradi svoju zadužbinu, manastir Ravanicu:
Tad govori slavni knez Lazare:
’’Čujete li, sva srpska gospodo,
Šta govori gospođa Milica,
Jer ne gradim nigđe zadužbine?
Hoću gradit’ crkvu Ravanicu,
U Resavi kraj vode Ravana;
Imam blaga koliko mi drago,
Udariću temelj od olova,
Pa ću crkvi sagraditi platna,
Pokriću je žeženijem zlatom,
Podnizati drobnijem biserom,
Popunjati dragijem kamenjem.’’
(Narodna pesma)
U sledećim redovima saznajte više o nastanku i prošlosti manastira, kao i zbog čega i danas predstavlja jednu od najznačajnijih srpskih svetinja.
Manastir Ravanica – istorijat spomenika kulture od izuzetnog značaja
Ova viševekovna svetinja nastala je između 1375. i 1379.godine. Reč je o zadužbini kneza Lazara Hrebeljanovića, u kojoj se i danas čuvaju njegove mošti, čuvene po svojim isceliteljskim moćima, kojima su svedočili ljudi koji su bolovali od najtežih oblika karcinoma, i ipak se iscelili nad moštima ovog sveca. Mošti kneza Lazara neposredno nakon Kosovskog boja sahranjene su u prištinskoj crkvi Vaznesenja, a u Ravanicu su prebačene 1390 ili 1392. godine, podaci su oprečni.
Upravo je taj čin premeštanja moštiju bio je prekretnica za manastir Ravanicu, koji onda postaje mesto na kome se stvara kult kneza Lazara, kosovskog mučenika koji je izabrao carstvo nebesko mesto carstva zemaljskog.
Kao i kada su u pitanju drugi srpski manastiri čija tradicija postoji vekovima, ni manastir Ravanica nije imao idiličnu prošlost, naprotiv. Nekoliko puta paljen je i rušen, a sama crkva, posvećena Vaznesenju Gospodnjem, teško je oštećena 1686/7. godine, kada su čak nastradali i neki ravanički monasi.
Manastir Ravanica bio je muški manastir sve do 1946. godine, kada je postao ženski, dolaskom igumanije Jefimije Mićić sa još 25 monahinja. Bilo je potrebno mnogo truda da se ova svetinja nakon Drugog svetskog rata unapredi, a današnja vremena manastir je dočekao višestruko oštećen, sa malobrojnim originalnim detaljima, što svedoči o burnoj prošlosti ovog zdanja, kao i ovog naroda.
Arhitektura manastira Ravanica
Kada je reč o arhitekturi manastira, Ravanica označava početak jedne nove tradicije, tzv. moravske škole, koja se odrazila i na živopis manastira. Ravanička crkva ima trikonhalnu (trolisnu) osnovu, koja predstavlja tradiciju Svete Gore, koja je u Moravsku Srbiju došla preko isihasta i isposnika koje je knez Lazar srdačno i velikodušno prihvatao i pomagao.
Neprekinuto, crkva se diže u istim dimenzijama do samog vrha, a na vrhu ima pet kupola sa krstom. Prilikom zidanja naizmenično su raspoređivani redovi kamena i opeke, a ukrašena je bogatom reljefnom plastikom i keramoplastičnim dekorativnim elementima.
Sačuvane su tri kule i deo severnog bedema, ali je činjenica da je radi odbrane manastira podignutog u dolini bilo nužno da ima jako utvrđenje. Postoje izvori koji svedoče da je manastirsko utvrđenje imalo 7 pirgova, a u nekim putopisima pominju se 4 kule. Sve do 1829. godine u okviru manastira postojala je trpezarija, koja je datirala iz srednjeg veka, ali danas više ne postoji.
Živopis Ravanice – kako izgleda unutrašnjost manastira?
Kao i arhitektura, i živopis je deo moravske tradicije. Smatra se da je oslikavanje manastira završeno nekoliko godina pre Kosovskog boja, negde između 1385. i 1387. godine. Ktitorska kompozicija sadrži likove kneza Lazara, kneginje Milice i njihovih sinova, Stefana i Vuka, a posebno se izdvajaju kompozicije Pričešće Apostola i Poklonjenje Agnecu u oltaru, kao i ciklus Velikih praznika u gornjim delovima hrama.
Ravaničko slikarstvo i te kako je imalo uticaja na savremenike, kako formom, tako i tematikom, to je razlog što će i u drugim moravskim crkvama biti slikane kompozicije iz ciklusa Čuda Hristovih. Na nekim freskama manastira Ravanice javlja se ekspresionističko prikazivanje likova, gde se vidi odudaranje od dotadašnjeg vizantijskog stila, a značajne promene učinjene su i povodom kompozicije, što se posebno vidi u freskama Pričešće apostola i Uspenje.
Melemi i tinkture iz manastira Ravanica – prirodno lečenje brojnih bolesti
Manastir Ravanica poznat je i po tome što proizvodi svoje meleme i tinkture, čija su lekovita svojstva uočena najpre u lečenju obolelih u domu u okviru manastira. Nadaleko su se raščule vesti o dobrobiti preparata na prirodnoj bazi, te se stvorila potreba da melemi i tinkture iz manastira Ravanica postanu dostupni i ljudima izvan manastira, koji su bili zainteresovani da ih kupe.
Za meleme i tinkture manastira Ravanica koriste se biljke koje monahinje same beru, zatim ulja, vino i rakija. Čuvena je postala i mati Zinovija, koja je prva došla na ideju da pravi ovakve proizvode i koristi ih kako bi pomogla obolelima koji borave u manastirskom domu i koja svake sedmice prima ljude koji boluju od raznih bolesti, sluša o njihovim tegobama i savetuje o tome kako da se upotrebljavaju melemi i tinkture iz manastira Ravanica.
Cene ovih proizvoda su pristupačne i nije ih teško nabaviti – to je moguće preko distributera ili čak i poručiti iz samog manastira Ravanica, a mogu pomoći kod prirodnog čišćenja organizma, zatim za smirenje i opuštanje, zatim se mogu koristiti kao prirodni antibiotici, protiv pušenja, kod lečenja steriliteta, za zdravlje limfnih žlezda, protiv bilo koje vrste bolova, alergija, migrena i brojnih drugih težih i lakših oboljenja.
Svako ko se odluči da mu sledeće turističko odredište bude manastir Ravanica tinkture i meleme može nabaviti u manastirskoj prodavnici i odmah nakon posete ovoj svetinji krenuti sa prirodnim lečenjem sopstvenih tegoba.
Manastir Ravanica isceljenje – čudotvorne mošti Svetog kneza Lazara
Već smo pomenuli da su mošti Svetog kneza Lazara donete u Ravanicu oko 1390. godine. Burna vremena nisu dopustila da mošti mirno počivaju u zadužbini Kneza Lazara, već je bilo neophodno preseliti ih onda kada je krenula Velika seoba Srba, 1690. godine. Tada je ogroman broj ljudi pod vođstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevića krenuo put severa i naselio se u Sentandreju, novo kulturno i političko središte srpskog naroda.
Sedam godina nakon toga mošti su donešene u drugi manastir, na Fruškoj gori. Od trenutka kada su mošti dospele u svetinju koja je dobila ime Nova Ravanica Fruška gora postala je bezbedno skrovište i moštima i monasima sve do 1942, kada se mošti premeštaju u Sabornu crkvu u Beogradu.
Na šeststotu godišnjicu Kosovskog boja, 1988. godine mošti se konačno vraćaju u Ravanicu, na tom putu prolaze kroz tridesetak srpskih gradova, a simboličnog 28. juna, na Vidovdan, mošti su se mogle obići u Gračanici. Iz Beograda su ispraćene uz počasti, a u svaki drugi grad u zemlji ne manje svečano dočekane. Tada su se ispunile reči iz narodne pesme:,,Neće svetac zadužbini tuđoj, već on hoće zadužbini svojoj.’’
Kada se govori o svetinji kakav je manastir Ravanica isceljenje nad moštima Svetog kneza Lazara je često pominjano čudo koje se dešavalo bolesnima koji dođu verujući u snagu svetih moštiju. Takvih svedočanstava ima mnogo, a čuvenija su ona kad su se ljudi isceljivali od karcinoma, paraliza, jakih bolova.
Kada je u pitanju manastir Ravanica isceljenje je čudo koje se može dogoditi i detetu i odraslom, jer su pred Svetim knezom Lazarom svi ljudi isti. Ne treba zaboraviti ni one koji su bili pod dejstvom demonskih sila, ili kako se još kaže – đavoimani, ali koji su molitvama uspeli sebe da spasu posednutosti nečistim silama.
Nadamo se da ćete biti podstaknuti ovim čudima, ali i lepotom manastira Ravanica, da je i sami posetite i uživate u miru, spokoju i tišini koju vekovima unazad čuvaju manastirske zidine i njegov ktitor, Sveti knez Lazar.
