Uskršnji post – pravila za Veliki vaskršnji post koja trebate slediti

Uskršnji post, Vaskršnji post ili Veliki pravoslavni post su isti nazivi za period kada se vernici pripremaju za najveći hrišćanski praznik – Uskrs. 

Ovo je vreme introspekcije i duhovne obnove, kada se kroz apstinenciju, molitvu i pokajanje nastoji uspostaviti bliži odnos sa Bogom. Post počinje u ponedeljak nakon nedelje „Sudnjeg dana“ i traje 40 dana, što simbolično označava Isusov četrdesetodnevni boravak u pustinji.

Ove godine, Veliki post počinje 27. februara i traje sve do 15. aprila, a to ga ujedno čini najdužim i najstrožijim postom od preostala 4 u pravoslavlju.

U narednim redovima možete pročitati kako se posti Uskršnji post, koja su pravila kojih se moramo pridržavati, kao i šta svaka nedelja zasebno označava!

Šta je Veliki post i koja je njegova simbolika?

Simbolika Velikog Uskršnjeg posta je duboko ukorenjena u hrišćanskoj tradiciji. 

Naime, kroz Časni post se vernici odriču određenih namirnica i zadovoljstava kako bi se fokusirali na duhovne vrednosti.

Veliki post predstavlja period pokajanja, žrtvovanja i odricanja, te označava vreme koje je Isus proveo u pustinji pre nego što je započeo svoju propoved. Tokom ovog posta, sledbenici su pozvani da se odreknu svojih telesnih želja i potreba, ali i da se posvete molitvi, duhovnom razvoju i dobrotvornim delima.

Tako posmatrano, ovaj poduhvat predstavlja način oslobođenja čovekove duhovne strane, ne bi li se uspostavio sklad između duha i tela, tj. čoveka i Boga. 

Postom se čovek priprema za susret sa Bogom, za očišćenje od grehova i za prihvatanje božanske milosti.

Uskršnji post – pravila i način kako se posti Uskršnji post

Pravila Uskršnjeg posta, prema rečima mnogih važe za rigorozna i stroga. Međutim, oni koji ovaj ritual prkatikuju godinama tvrde da je Vaskršnji post zapravo jedan od najboljih načina da istinski pročistite i telo i um.

Uzdržavanje od hrane i pića podrazumeva isključenje mesa, mleka, jaja i maslaca iz ishrane tokom celog perioda dok postite, a u pojedinim danima se ne konzumiraju ni riba, vino i ulje. 

Pored toga, vernici se pozivaju na skrušenost i molitvu, posebno u vreme službi i bogosluženja u crkvi. Post za Uskrs, kao što smo ranije napomenuli, traje mnogo duže od pretpostavljenog, dakle čak 40 dana. 

Stoga, hajde da vidimo koja su to pravila ishrane kojih se morate pridržavati:

1. Vino i ulje je dozvoljeno konzumirati isključivo subotom i nedeljom, kao i na dan Svete četrdesetorice mučenika – 22. mart.
2. Ribu smete da jedete samo na Blagovesti i Cveti,  odnosno 7. i 9. aprila. 
3. Tokom poslednje nedelje se praktikuje “post na vodi”, odnosno na izuzetno lakim i nemrsnim namirnicama, osim Velikog četvrtka kada je dovzvoljeno da konzumirate ulje i vino.
4. Važno je da za Veliki petak, 14. aprila, ne posegnemo za jelom i pićem sve dok se ne iznesu plaštanice, odnosno do 3 sata popdne. Nakon toga je dozvoljeno da se jede lagan obrok koji se ne sastoji od visokokaloričnih namirnica.
5. Velika subota, 15. april, je jedina posna subota u toku godine, te je važno da se strogo pridržavamo normi tog dana.

Pored ishrane, svaka etapa je obeležena i posebnim skupom normi. Oni nas usmeravaju na prikladno ponašanje koje će nam pomoći da se lišimo okova ovozemljaskih stega i grešnih dela:

1. Tokom prve nedelje ne treba paliti ognjišta, već je potrebno ranije pripremiti hranu i nju konzumirati. Takođe, ovo povlači i pravilo da žene ne bi trebalo da kuvaju tokom prve nedelje.
2. Druga treba da bude obeležena postom na vodi, te je potrebno ovako postiti od ponedeljka do petka.
3. Treća nedelja predstavlja suzdržavanje od svih iskušenja duha, te bi trebalo da posebno obratimo pažnju na naše ponašanje i misli, te da se odupremo svim porocima.
4. Četvrta nedelje predstavlja period kada ne treba da izgovaramo ružne reči, pa čak ni u šali. Takođe, ovo je period kada se marljivost i trud najviše cene, te bi bilo najmudrije da se posvetimo radu i poslu.
5. Peta nedelja vrednuje mir, tišinu i ćutanje – stoga se često naziva i Gluva nedelja. Ovim činom se fokusiramo na sopstvene misli i razmišljanja, te su zabranjene bilo kakve distrakcije (veselja, svirke, izlasci, pesme i slično).
6. Šesta ukazuje na Cvetnu nedelje, te najvažniju ulogu igra priroda oko nas. Verovanje i običaji nalažu da tokom ovog perioda ne treba sejati, jer neće biti ploda.
7. Sedma nedelja je period pred Uskrs, te je ključno da se posvetimo molitvama i pokajanju.

Uskršnji post – trajanje i značenje po nedeljama 

Svaka nedelja Velikog Uskršnjeg posta ima svoju specifičnu temu i norme koje se moraju poštovati.

S tim u vezi, u narednim redovima možete pročitati šta koja nedelja zasebno označava:

Nedelja Pravoslavlja

Prva nedelja naziva se Nedelja ili Pobeda Pravoslavlja, a u njoj se posebno ističe važnost vere u Boga i učenja crkve. Vernici se pozivaju da obiđu sakrilne objekte u kojima će biti održane posebne službe.

Ovaj segment je karakterističan po tome što je posebno strog. Pravila Uskršnjeg posta nalažu da je prikladno da se na početku podviga iskazuje revnost za pobožan život. Stoga crkva organizuje duža bogosluženja:

• Od ponedeljka do četvrtka se čita pokajnički kanon Svetog Andreja Kritskog (+721), koji je podeljen na 4 dela (po broju dana). Kanon označava skup crkvenih normi, odnosno normi.
• U sredu i četvrtak se čitaju i tropari (crkvene pesme posvećene svecu) u čast prepodobne Marije Egipatske (+522), kao i u čast tvorca,  Svetog Andreja Kritskog. 
• U ponedeljak ili utorak se, nakon jutrenja, čita parohijanima „Molitve za početak posta Svete Četrdesetnice”, koje su navedene u Trebniku.
• U subotu se osvrćemo na dela velikomučenika Teodora Tirona (oko +306), dok se petkom ili nedeljom vrši bogoslužni obred koji nosi naziv pasije (od latinskog passio – stradanje). 

Čin Pravoslavlja se uglavnom sastoji od molebanskog pojanja i služi se u sabornim crkvama posle čitanja časova uoči liturgije ili posle liturgije, na sredini hrama, ispred ikona Spasitelja i Majke Božje.

Nedelja svetog posta

Druga nedelja je Nedelja Svetog Grigorija Palame ili Nedelja svetog posta, a ona se posvećuje teološkim pitanjima i obnovi našeg duhovnog života. Ovaj period podseća na svete mučenike, a vernici se pozivaju da se mole za hrabrost i snagu da izdrže iskušenja.

Tokom bogosluženja u toku sedmice se hvali i uči kako se posti Uskršnji post, ali i nagoveštava kako je on put ka unutrašnjoj spoznaju i blagodatnom ozarenju.

Posebno se naglašava sećanje na Svetog Grigorija Palamu, Solunskog arhiepiskopa koji je živeo u 14. veku. On je takođe bio nazvan sinom Božanske svetlosti, usled činjenice da je odbranio učenje o Božanskoj svetlosti i razobličio jeretičko učenje Varlama (kalabrijskog monaha).

Nedelja Krsta

Treća nedelja nosi naziv Nedelja Krsta ili Krstopoklona, usled činjenice da simboliše stradanje Isusa Hrista i poziva na očišćenje od strasti i grešnih misli.

Tokom ovog perioda, Crkva i sledbenici slave Sveti Krst, kao i sve duhovne odraze Krsne smrti Spasitelja. U mnogim crkvenim pesmama je kroz različite alegorije objašnjena simbolika i važnost Hristovog Krsta – kao drvo života koje je zasađeno pored raja i njegovo crvetanje predstavlja Hristovo Vaskrsenje.

Od srede Krstopoklone nedelje do Velike srede se izgovaraju jektenije (kratka i sažeta molitva koju đakon ili sveštenik izgovara na liturgiji) za one koji žele prosvećenje, odnosno krštenje.

Nedelja Svetog Jovana Lestvičnika

Četvrta sedmica je Nedelja Svetog Jovana Lestvičnika, koja nas uči o važnosti pokajanja i čišćenja duše od grehova. 

Tokom bogosluženja ove sedmice, kao uzvišeni primer za skromnost i posvećenost se uzima podvižnik iz 6. veka, Prepodobni Jovan Lestvičnik. U svom delu “Lestvica raja” je dočarao put postepenog okretanja čoveka ka duhovnoj emancipaciji – ovaj put broji 30 stepenika, koji simbolišu broj godina zemaljskog života Isusa Hrista.

Nedelja Marije Egipćanke

Peta sedmica, poznata kao Nedelja Marije Egipćanke, posvećena je ženama koje su se posvetile bogosluženju i životu u molitvi.

Marijino bogosluženje se održava u sredu uveče, a žitije se deli na 2 dela –  prvi koji se čita posle katizmi, i drugi koji se čita nakon treće pesme kanona. 

Subota pete sedmice nosi naziv “Subota akatista”, a služba „Pohvala Presvetoj Bogorodici”. 

Nedelja Vaznesenja Lazarevog

Šesta sedmica se naziva Nedelja Vaznesenja Lazarevog ili Cveti i podseća nas na vaskrsenje i večni život koji nas čeka.

Prisećamo se čuda kada je Gospod vaskrsao Lazara, te se zato ovaj dan naziva Lazareva subota. Ovim činom je Isus pokazao svoju slavu i moć, te je uverio sledbenike u svoje predstojeće vaskrsenje.

Cveti su takođe posvećeni i sećanju na ulazak Gospodnji u Jerusalim, pa otuda naziv Cvetna nedelja i nedelja Vrbice.

Nedelja stradanja Gospodnjeg

Poslednja sedmica je Nedelja stradanja Gospodnjeg, koja predstavlja vrhunac posta i poziva na duboko razmišljanje o smislu Isusovog stradanja i njegovog vaskrsenja. 

U ovoj nedelji je posebno važno pružiti pomoć i ljubav bližnjima, kao izraz naše vere i duhovne obnove. U petak cvetne nedelje završava se post Svete Četrdesetnice. 

Veliki post 2023 – koja su pravila za Pravoslavni post u 2023?

Ono što je važno da zapamtite jeste da se pravila posta ne menjaju, već da on svake godine traje isto i podleže istim pravilima. 

Četrdeset dana je period koliko traje Uskršnji post, a ove godine one počinje 27. februara, a završava se 15. aprila.Nadamo se da vam je ovaj blog tekst bio koristan, koliko i poučan, te da smo uspeli da vam pretočimo sve važne informacije u vezi pravila Uskršnjeg posta – Želimo vam puno sreće u ovom poduhvatu!