Heliko bakterija (Helicobacter pylori) je vrsta bakterije koja najčešće izaziva infekcije u stomaku, odnosno želucu, a otkriveno je da se može javiti i na sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama kao i u stolici.
Kako navodi Svetska zdravstvena organizacija, sa ovom bakterijom bori se skoro polovina čovečanstva, a najveći problem kod ove bakterije je to što je ovo možda i jedina bakterija koja ima izrazito jaku sposobnost da preživi u kiseloj želudačnoj kiselini i to gotovo bez kiseonika.
Ono što predstavja najveći problem kod helikobakterije je to što većina ljudi ne oseća nikakve simptome, a kasno dijagnostifikovanje može izazvati brojne i ozbiljne komplikacije.
S obzirom na široku rasprostranjenost, u nastavku teksta dajemo odgovore na sve dileme u vezi sa ovom bakterijom – šta je, kako se dobija helikobakterija, simptomi helikobakterije, kako se leči i drugo.
Šta je heliko bakterija – otkriće heliko bakterije
Heliko bakterija je posebna vrsta bakterije koja nastanjuje digestivni trakt čoveka i izaziva infekciju. Za ovu bakteriju navodi se da je sitna, gram negativna bakterija koja ima izuzetnu sposobnost preživljavanja.
Kada to kažemo, mislimo da je ovo jedina bakterija koja ima sposobnost preživljavanja u želucu gde je prisutna izrazita kiselina. Ovoj bakteriji čak i ne treba kiseonik budući da može da opstane na temperaturi od čak 37 stepeni.
Medicina dugo godina nije mogla da dođe do saznaja šta je glavni uzročnik pojave čira na želucu, međutim tek nedavno, odnoso 2005. godine došlo se do saznanja da je upravo heliko bakterija odgovorna za to. Još u početku istraživanja verovalo se da je za pojavu gastritisa i čira na želucu odgovorna isključivo kiselina.
S tim u vezi pacijentima se uspostavljaja dijagnoza koja je uključivala posebnu terapiju koja je imala za cilj da neutrališe povećanu kiselost, uz kombinaciju strogog režima istrane. Nažalost, ove mere nisu dale nikakve rezultate što je istraživače podstaklo da još dublje istraživanje.
2005. godine naučnici su došli do saznanja da hlorovodonična kiselina nije jedina odgovorna za nastanak čira, odnosno ulkusa.
Na kraju brojnih istraživanja došlo se do zaključka da postoji nekakva bakterija koja uzrokuje gastritis, čir na želucu i druge teskobe. Kao što smo i na samom početku napomenuli, veliki problem je taj što se njeni simptomi teško uočavaju, a ujedno ova bakterija ima izuzetnu moć preživljavanja u gotovo nepovoljnim uslovima pa je tako možete imati godinama, a da ne znate.
To je upravo razlog zbog kojih se heliko bakterija otkrila nakon toliko godina. Jednostavno bilo je nemoguće da bilo koja bakterija preživi u takvim uslovima, međutim kako se i dokazalo, ovo je ipak moguće.
Kako se prenosi heliko bakterija – helikobakterija prenošenje
Sigurno se pitate da li je heliko bakterija prenosiva, ali nažalost, odgovor je potvrdan. Ova vrsta bakterije može se prenositi sa čoveka na čoveka i to na nekoliko načina, ali se isto tako smatra da širenju ove infekcije doprinose i jako loši uslovi života kao i nedovoljno higijene.
Otuda i podaci koji govore da se bakterija najbrže nastanjuje u zajednicama koje žive u lošim, nehigijenskim uslovima, ali vrlo često i kod male dece, budući da deca u tom periodu nemaju toliku svesnost o značaju higijene.
Ako se helikobakterija razvije još u detinjstvu, vrlo često takve osobe ne razviju nikakve simptome koje ukazuju na infekciju heliko bakterjiom.
Evo kako se prenosi helikobakterija sa čoveka na čoveka:
- Usta – usta ( ovo se vrlo često dešava u slučaju bliskog kontakta sa zaraženom osobom, odnosno kada se bakterija direktno prenese na usta zdrave osobe putem poljupca)
- Želudac – usta ( infekcija se stvara kada povraćeni sadržaj inficirane osobe sa visokom koncentracijom bakterija dospe u usta zdrave osobe)
- Feces – usta ( helikobakterija se prensi iz stolice zaražene osobe koje dospevaju u usta zdrave osobe i to najčešće putem prljavih ruku)
Iako su ovo utvrđeni načini prenošenja heliko bakterije, smatra se da postoji još mnogo načina putem kojih se ova bakterija može preneti.
Simptomi heliko bakterije – koji su uzroci heliko bakterije?
Simptomi helikobakterije kod nekih osoba mogu biti izrazito jaki, dok su isto tako kod drugih ljudi vrlo blagi, pa čak i neprimetni. Razlog zbog kojeg većina ljudi ne oseća gotovo nijedan simptom helikobakterije je to što se smatra da su neki pojedinci otporniji na brojne štetne efekte koje ova bakterija uzrokuje.
Kao jedan od čestih simptoma javlja se bol u stomaku koji se se pojavljuje i jenjava u razmacima od nekoliko dana pa čak i do nekoliko nedelja.
Kod osoba koje ne osete nikakve simptome vrlo je moguće da još uvek nije došlo do potpunog razvoja bolesti, međutim čim se pojave simptomi helikobakterije znači da je zdravlje takve osobe poljuljano.
Vrlo je važno napomenuti da od samog načina života kao i navika osobe zavisi da li će se ispoljiti nekakva gastrointestinalna bolest, što znači da u rizičnu grupu posebno spadaju pušači kao i alkoholičari.
Osim bola u stomaku evo koji se simptomi heliko bakterije još mogu javiti:
- osećaj nadutosti
- gorušica
- mučnina
- povraćanje
- gubitak telesne težine uzrokovano povraćanjem ili averzijom prema hrani
Kako se otkriva heliko bakterija – dijagnostifikovanje heliko bakterije
Heliko bakterija u zelucu otkriva se testiranjem. Ukoliko budete primetili neke od gorenavedenih simptoma, važno je odmah uraditi test na heliko bakteriju kako bi se razvoj infekcije zaustavio na vreme.
Rano otkrivanje infekcije je od suštinskog značaja kako bi se sprečila pojava čira na želucu ali i druge, štetne neželjene pojave. Ukoliko se simptomi zanemare, a bolest kasno dijagnostifikuje, postoji mogućnost nastanka karcinoma želuca zbog nepostojanja odgovora na simptome bolesti.
Za dijagnostifikovanje heliko bakterije primenjuju se različiti testovi, a evo koji su testovi najefikasniji.
#1 Izdisajni test na heliko bakteriju – najvalidnija vrsta testova
Za otkrivanje heliko bakterija test na dah je jedna vrsta neinvaznivnih testova koji se primenjuje za otkivanje heliko bakterije u želucu. Ova vrsta testa smatra se najvalidnijim testom pa je njegova primena u otkrivanju heliko bakterije široko rasprostranjena.
Ovaj test se bazira na prepoznavanju aktivnosti ureaze heliko bakterije koja se nalazi u želucu, a izvodi se tako što osoba popije tabletu u kojoj se nalazi urea sa neradioaktivnim izotopom ugljenika 13C. Nakon toga se u izdahnutom vazduhu utvrđuje odnos izotopoa ugljenika 13C/12C.
Ukoliko izdisajni test na heliko bakteriju pokaže pozitivan rezultat, znači da je ova bakterija prisutna u želucu osobe.
#2 Test na heliko bakteriju iz krvi – test na anti tela heliko bakterije
Za utvrđivanje antitla na helikobakteriju primenjuje se i laboratorijski test krvi. Prilikom testiranja uzima se mala količina uzorka krvi iz vene, a potom se test šalje na analizu.
I u ovom slučaju moguća su dva rezultata – pozitivan i negativan. Međutim ovaj test jedino je koristan u situaciji da se nikada ranije niste lečili od heliko bakterije. Takođe ovaj test može pokazati ranu prisutnost heliko baterije ali ne i izrazitu prisutnost infekcije.
#3 Test iz stolice na helikobakteriju – test na antigene heliko bakterije
Za utvrđivanje prisustva heliko bakterije može se primenjivati i test iz uzorka stolice. U odnosu na druge testove, ovaj test nije najprecizniji jer pokazuje samo ukoliko postoji prisustvo bakterije ali ne i količiun infekcije.
#4 Gastroskopija – najprecizniji način utvrđivanja helikobakterije
Poslednji način utvrđivanja, ali ne i najmanje važan, spada u najpreciznije testove uz pomoć kojeg je moguće utvrditi ne samo prisustvo bakterije već i njenu težinu. Ova vrsta testiranja izvodi se uz pomoć endoskopa koji se ubacuje do želuca pacijenta, a posebna kamera na vrhu ovog aparata šalje informacije lekaru o izgledu želuca.
Lečenje heliko bakterije – kako se leči heliko bakterija
Prilikom lečenja heliko bakterije obično se primenjuje terapija antibioticima koji dovode do uništavanje infekcije izazvane heliko bakterijom ali i do smanjenja kiselosti želuca.
Najpovoljnije rezultate daje terapija koja uključuje dva antibiotika protiv heliko bakterije u kombinaciji sa lekom koji dovodi do blokade lučenja želudačne kiseline.
U slučaju da ulkus nije uzrokovan heliko bakterijom, terapija antibioticima izostaje, a uzimaju se blokatori za lučenje kiseline.
Ističemo da je zabranjeno uzimanje terapije na svoju ruku! Čak i ukoliko osetite simptome heliko bakterije neophodno je da obavite lekarski pregled i sve analize kako bi se ustanovilo postojanje infekcije.
Međutim, ne samo da se u lečenju ove infekcije primenjuje terapija lekovima, već je ono u direktnoj vezi sa zdravim načinom života odnosno pravilnom ishranom. Dakle, osim lečenja antibioticima, primenjuje se i prirodno lečenje heliko bakterije određenim namirnicama koje su dale efikasne rezultate u borbi sa ovom infekcijom. U nastavku sledi detaljno objašnjenje kako se leči heliko bakterija u želucu prirodnim putem.
Heliko bakterija – lečenje prirodnim putem
Za efikasne rezultate u lečenju infekcije izazvane heliko bakterijom neophodno je i redukovati ishranu. To znači da će vam konzumiranje određenih namirnica biti potpuno zabranjeno kao što su alkohol, gazirana pića, slatkiše, šećer, proizvode od belog brašna i drugih namirnica koje podstiču lučenje želudačnog soka. Evo šta sve može poslužiti kao prirodni lek za heliko bakteriju:
- ulje divljeg origana – prvi put u antičkoj Grčkoj prepoznata su antibakterijska svojstva ulja origana koje se koristilo prvenstveno za lečenje bakterijskih infekcija na koži. U narodnoj medicini ulje origana koristilo se za ublažavanje simptoma čira na želucu za šta je odgovorna upravo heliko bakterija.
Vremenom je utvrđeno da ulje origana ima sposobnost uništavanja heliko bakterije delujući na njen enzim odnosno ureazu koja je važna za opstanak helikobakterije u želucu. Konzumiranjem ulja divljeg origana narušava se aktivnost ureaze pa su samim tim i uslovi za opstanak bakterije u želucu nemogući.
- čaj protiv heliko bakterije – za ublažavanje simptoma heliko bakterije koriste se i razni čajevi koje možete samostalno pripremiti. Čaj za helikobakteriju od belog sleza, kamilice, kao i slatkog pelina pokazali su se najefikasnijim.
- laneno seme – seme lane zbog svojih brojnih zdravstvenih pogodnosti predstavlja odlilčan prirodni lek za heliko bakteriju. Za konzumiranje preporučuje se jedna kašika lanenog semena koja treba da odstoji u vodi nekoliko sati, a zatim je seme potrebno iscediti i konzumirati svakodnevno pre obroka.
Heliko bakterija i ishrana – koje namirnice jesti, a koje izbegavati?
U samom procesu izlečenja, pravilna ishrana je od suštinskog značaja. Pod pravilnom ishranom prvenstveno se podrazumeva eliminisanje svih loših životnih navika i usvajanje zdravih.
Prvi korak je izbegavanje svih namirnica koje podstiču lučenje želudačnog soka, a umesto njih u svoju ishranu uključiti što više voća i povrća – kupovine, jagode, borovnice, brokoli, kupus i karfiol pokazali su se efikasnim u borbi protiv heliko bakterije budući da su lagane za stomak i ne izazivaju bol.
Prema rezultatima istraživanja dokazalo se da polifenioli, jedinjenja koja se nalaze u bobičastom voću, mogu uticati na suzbijanje ove bakterije.
Pored voća i povrća, sva bela mesa kao i riba mogu se konzumirati budući da ove namirnice pomažu u boljem varenju. Preporuka je da meso bude pripremljeno na pari, odnosno skuvano, dok se pečenje sa puno masti kao i začina izbegava.
Osim poželjnih namirnica, postoje i one namirnice koje je potrebno izbegavati – to se posebno odnosi na namirnice koje podstiču lučenje želudačnog soka kao što su namirnice i pića koja u sebi sadrže kofein. Alkoholna, gazirana pića kao i citruse potrebno je izbegavati jer osim što izazivaju gorušicu, moguća je i pojava bola u stomaku.
Takođe, proizvode od belog brašna bi trebalo u potpunosti izbaciti kao i namirnice koje u sebi imaju puno hemijskih dodataka. Neke od takvih namirnica koje je potrebno izbegavati su majonez, kečap, sirevi, jaki začini i drugo.
Kako se najbolje zaštititi od heliko bakterije – mere preventive
Prema dosadašnjim istaživanjima, dokazano je da se više od 50 % svetske populacije bori sa ovom vrstom bakterija. Decenijama, ljudi su nastanak ove bakterije, odnosno pojavu čira na želucu vezivali za loše životne navike. Međutim vremenom su naučnici došli do saznanja da je heliko bakterija glavni uzročnik čira na želucu dok uzroci za nastanak ove bakterije mogu biti brojni.
Ovu vrstu bakterije možete dobiti iz hrane, vode, korišćenjem tuđeg pribora, ali se najviše slučajeva nastanka heliko bakterije vezuje za loše higijenske uslove. Mnogi ljudi čak i ne znaju da godinama u sebi imaju ovu infekciju jer nemaju nikakve simptome. Vrlo često se dešava da je osoba bila izložena ovoj bakteriji još u detinjstvu, a da su se simptomi ispoljili tek u odrasloj dobil.
S obzirom na to da je u periodu detinjstva higijena dece na niskom nivou, nije ni čudno što se heliko bakterija prvi put javlja upravo u dečijoj dobi.
Osim loših higijenskih uslova, razvoju ove bakterije mogu doprineti i loše životne navike – setite se da smo rekli da osobe koje konzumiraju alkohol, narkotike i cigarete spadaju u rizičnu grupu.
Kada sve ovo uzmemo u obzir, mere prevencije bi pre svega išle u pravcu bolje higijene kao i zdravnijeg načina života.
