Nadomak Lajkovca, u selu Markova crkva, na reci Toplici nalazi se vodenica u kojoj se danas, baš kao i pre 300 godina kada je nastala, proizvodi kvalitetno domaće brašno.
Sretenovića vodenica je u vlasništvu iste porodice još od 1818. kada ju je njihov predak pop Sreten otkupio od Turaka. On se neposredno pre toga u Markovu crkvu doselio iz sela Bogovađa i odlučio da tu zasnuje porodicu i započne proizvodnju žitarica.
Dva veka kasnije, njegovi naslednici, na čelu sa Tomislavom Sretenovićem i njegovom suprugom Irenom, punom parom proizvode brašno od autohtonih vrsta žitarica u uslovima sertifikovane organske proizvodnje.
Ovo je njihova priča.
Istorija i karakteristike vodenice Sretenović
Vodenica je postala deo gazdinstva porodice kada ju je Pop Sreten kupio od Turaka nakon Drugog srpskog ustanka, 1818. godine i preneo na svoje imanje. Ova vodenica ima dva kamena i pravougaonu osnovu, a izgrađena je na kamenim temeljima sa zidovima od univerzalnih talpi. Krov joj je četvorovodan i pokriven je ćeramidom.
Valjarica za izradu sukna
Pored vodenice, u sklopu gazdinstva porodice Sretenović nalazi se i valjarica, još starija od same vodenice. Valjarice su nekadaslužile za proizvodnju suknenih odela, odnosno za završnu obradu vunenih tkanina. Nakon procesa valjanja tkanina bi se prala i čistila od slobodnih vlakana, čime je postajala kompaktnija i vodootporna.
Prema legendi, ime Valjevo potiče upravo od valjarica. U Srbiji ih danas postoji samo dve: jedna se nalazi u Markovoj Crkvi, a druga u selu Bistrica u opštini Petrovac na Mlavi. Tomislav pamti kako su čekići valjarice odzvanjali i redove seljaka koji su pristizali da valjaju sukno. Ova valjarica servisirala je područje od Valjeva do Beograda.
Od kada se ovde proizvodi organska hrana i kako je ideja nastala?
Organska proizvodnja hrane u poljoprivrednom gazdinstvu porodice Sretenović zvanično je pokrenuta 2015. godine, kada se Tomislav Sretenović penzionisao i odlučio da se vrati svojim korenima. Međutim, to je tradicija koja traje više od dva veka.
On pamti kako je u detinjstvu pomagao ocu koji je tradicionalno gajio kukuruz i pšenicu, kao što su to vekovima radili njihovi preci. U želji da njegova porodica živi zdravijim i mirnijim načinom života, Tomislav odlučuje da oživi svoje gazdinstvo. Vodila ga je ideja da u budućnosti i sa drugima podeli plodove svog rada, te da upozna što veći broj ljudi sa tradicionalnim načinima proizvodnje hrane.
„Trudim se da kukuruz koji tradicionalno uzgajamo bude što kvalitetniji. Na žalost, poslednjih godina mnogi sugrađani imaju zdravstvene probleme, često su u nedoumici da li ono što kupuju pod etiketom organsko to zaista jeste. Kad me pitaju da li je naše brašno stvarno organsko odgovorim: „Ne, nije sto posto organsko, već 200 odsto“.
Kako izgleda organska proizvodnja žitarica i da li je laka?
U vodenici porodice Sretenović proizvode se raznovrsne sorte brašna od tradicionalnih žitarica s naših podneblja. Među njima se ističu crveno i šareno brašno od kukuruza, krupnik, ovseno, raženo, te poseban integralni miks brašna koji kombinuje speltu, ovas i heljdu. Nedavno je na njihovoj farmi započet i uzgoj posebne sorte zelenog kukuruza iz Meksika, koji su dobili na poklon.
Od njih se mese i peku izuzetno ukusni domaći hlebovi, a njihov vrhunski kvalitet je nešto što će potvrditi svako ko je imao priliku da ih degustira.
Pored brašna, u ponudi imaju i oljuštena zrna poput spelte, ovsa i ječma, koja se pakuju u vakumirane kese sa priloženim receptima ili savetima za najzdraviji način upotrebe.
Jedan vodenični kamen se koristi za mlevenje kukuruza, koji je teža vrsta žitarice, dok se drugi upotrebljava za mlevenje finijih žitarica. Aktivnost je stalna unutar vodenice, ne samo zbog neprestanog kretanja vode, već i zato što uvek ima žitarica za mlevenje. Naime, Sretenovići pružaju i usluge uslužnog mlevenja, tako da posla definitivno uvek ima.
Kako bi se odbranili od moljaca, u vodenici su okačene sveže stabljike duvana. Tu je i posebna mala soba, adaptirana za prosejavanje i pakovanje brašna. Ona omogućava da se rad odvija neprekidno, čak i tokom zimskih meseci.
Posla ima, ali da li je organska proizvodnja profitabilna?
Tomislav naglašava da je profit od uzgoja organskih žitarica skroman, ali se time bavi iz želje da održi porodičnu tradiciju i pokaže da je moguće dostojanstveno živeti od organske poljoprivrede, iako organski uzgoj daje manji prinos u poređenju sa konvencionalnim, ponekad i do tri puta manje. Na imanju Sretenovića ne razmišljaju o proširenju poslovanja jer im je prioritet kvalitet, a ne profit.
“Da bi na stolu bila poslužena cicvara pravljena od šarenog brašna, puno toga mora da se uradi, precizno, tačno, bez gubljenja dana. Ratarstvo traži celog čoveka, da stalno osluškuješ prirodu“.
Sretenovića vodenica kao deo prvog Biodistrikta u Srbiji
Nedavno je Sretenovića vodenica postala deo prvog biodistrikta u Srbiji, ali i delu južnog Balkana.
Biodistrikt označava specifičnu oblast gde se lokalni proizvođači, kupci, javne ustanove, udruženja, turistički radnici i ostale zainteresovane strane udružuju i povezuju u nastojanju da održivo upravljaju resursima te regije. Cilj im je da maksimalno iskoriste potencijale regije, fokusirajući se na održive prakse.
Na ovo su Sretenovići posebno ponosni jer im je pružilo priliku da se povežu sa većim brojem ljubitelja zdrave hrane koji sada kroz radionice i bazare lakše otkrivaju njihove vrhunske proizvode od žitarica.
Radionica zdrave hrane u vodenici Sretenovića
U Sretenovića vodenici se mesečno organizuju interaktivne radionice zdrave hrane, gde učesnici mogu naučiti da pripremaju tradicionalna srpska jela poput proje i hleba, uz mogućnost degustacije. Jedna posebno zanimljiva radionica koja nam je privukla pažnju nosi naziv “Hleb i sir – priča kroz degustaciju”.
Na ovim radionicama možete naučiti korisne i raznovrsne stvari, od osnova mešenja hleba, do toga kako kombinovati sir sa hlebom. Ipak, one pre svega nude priliku za kvalitetno druženje i upoznavanje sa alternativnim stilom života, daleko od užurbanosti urbanog okruženja. Opuštena atmosfera gazdinstva i miris sveže pečenog hleba brzo će vas uvesti u jedinstven ambijent ovog mesta.
Bazari u vodenici Sretenovića
Da bi se opravdao status člana prvog Biodistrikta, na posedu u Markovoj Crkvi redovno se organizuju događaji u formi Bazara. Ovi bazari pružaju posetiocima jedinstvenu priliku da uz zvuk čeketala iz vodenice, na obali reke Toplice, isprobaju vrhunske domaće proizvode kao što su sir, kajmak, jaja, sveže povrće, dimljena slanina i razne mesne delicije.
Ponuda uključuje i degustaciju specijalne domaće rakije travarice sa 57 vrsta trava, autentičnih vinskih sorti i slatkiša na bazi meda, uz domaće palačinke od spelte sa šljivama koje će vas sigurno očarati. Posetioci ovog Bazara zasigurno neće otići ni gladni ni praznih ruku!
Gde se nalazi Sretenovića vodenica?
Ukoliko ste nakon čitanja ove inspirativne priče i vi poželeli da degustirate ukusne domaće hlebove ili se oprobate u njihovom pravljenju, vodenicu Sretenović ćete pronaći u selu Markova Crkva kod Lajkovca. Nalazi se neposrednoj blizini crkve Svetog Dimitrija koja datira iz 17. veka. Za lakše snalaženje pratite koordinate na mapi.
