Test inteligencije koristi se za merenje nivoa razvijenosti mentalnih sposobnosti čoveka. Ukratko, IQ test bi trebalo da proceni koliko dobro neko može da koristi informacije ali i logiku kako bi rešio ponuđeni zadatak.
Ne postoji univerzalni test inteligencije koji se primenjuje na sve ljude već da bi se testirao IQ neke osobe, psiholozi primenjuju različite testove inteligencije koji su prilagođeni uzrastu osobe koja se testira.
U nastavku teksta bavimo se temom test inteligencije, koje vrste testova postoje i kako se tumače njihovi rezultati.
Šta je IQ test – čemu služi test inteligencije?
Pre nego što započnemo priču o testu inteligencije, valjano bi bilo da najpre kažemo šta je to inteligencija.
Do danas naučnici su razvili toliko različitih teorija i mišljena o tome šta je inteligencija, ali ono u čemu su svi bili složni je to da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost čoveka.
Često se u životu inteligencija meša sa drugim atributima kao što su mudrost, znanje, pamet i uopšteno ima različita značenja u zavisnosti od konteksta u kojem se koristi.
Kada kažemo IQ, ovaj izraz obično se odnosi na pokušaj merenja mentalne sposobnosti neke osobe. Da bi se izmerio IQ osobe psiholozi primenjuju ne samo jedan, već mnoštvo standardnih testova koji se koriste širom sveta.
Dakle, test inteligencije je procena koja meri niz kognitivnih sposobnosti osobe i daje rezultat koji treba da posluži kao mera intelektualnih sposobnosti ali i potencijala pojedinca.
Nastanak prvih testova inteligencije – kada se pojavio prvi test inteligencije?
Davne 1905. godine u Francuskoj nastao je prvi test inteligencije kojeg su sastavili psiholog Alfred Bine i lekar Teodor Simon. Prvi IQ testovi za decu bili su stavljeni sa namerom da se uz pomoć njega utvrdi postojanje mentalne zaostalosti kod dece.
Naučnici su se vodili time da deca na određenom uzrastu već imaju sposobnost za rešavanje određenih mentalnih zadataka pa su tako za svaki uzrast kreirali određene zadatke.
Smatralo se da ukoliko dete ne uspe da reši zadatak za koji se pretpostavlja da u tom uzrastu može, odnosno zadatak koji je većina dece u stanju da uradi, da takvo dete verovatno ima neke smetnje u intelektualnom razvoju.
Iako su prvobitno nastali za takoreći otkivanje dece koja zaostaju u intelektualnom razvoju, vro brzo ovi testovi krenuli su da se primenjuju i kod “normalne” deca, a njihova popularnost proširila se i na starije osobe.
Zanimljiva je činjenica da su se IQ testovi najviše koristili u SAD i to za vreme Prvog svetskog rata kao način za selekciju kandidata za prijem u vojsku.
Kako se određuje IQ neke osobe – način merenja inteligencije
Merenje inteligencije vrši se uz pomoć psiholoških testova inteligencije koji su sastavljeni od grupe zadataka koji zapravo mere specifične intelektualne sposobnosti osobe.
Na osnovu dobijenih rezultata testa kreira se mentalni uzrast ispitanika, zatim se to sve podeli sa kalendarskih uzrastom i na kraju pomnoži sa 100 da bi se dobila krajnja cifra, odnosno da bi se dobio koeficijent inteligencije.
Testovi inteligencije pokazuju nekoliko rezultata:
- <70 – osobe sa izrazito niskim intelektualnim sposobnostima
- <90 > 110 – prosečna inteligencija
- <111 > 139 – visoka inteligencija
- >140 – natprosečna inteligencija
Vrste testova inteligencije prema broju učesnika
Kao što smo i na samom početku napomenuli, ne postoji jedan univerzalni test inteligencije već su do danas naučnici razvili nekoliko vrsta testova koji mere različite vrste inteligencije. Takođe, mogu se razlikovati prema broju pojedinaca koji su podvrgnuti testiranju, ali na kraju krajeva svi oni se svode na istu svrhu, a to je merenje inteligencije.
#1 Individualni test inteligencije
Individualni test inteligencije ima za cilj procenu većeg broja mentalnih sposobnosti kod pojedinače osobe.
U poređenju sa grupnim testovima, ova vrsta testova se izdvaja budući da se ispitivači mogu posvetiti maksimalno ispitanicima kako bi se dobili što pouzdaniji rezultati. Ova vrsta testova je idealna za mesta u kojima se sprovodi klinička dijagnoza poput klinika, bolnica.
Jedan od invidivualnih testova koji se najčešće primenjuje je Bine-Simonova skala koji se primenjuje kako kod dece tako i kod odraslih.
Bine-Simonova skala omogućava da se IQ dobije u četiri dimenzije – numeričko rezonovanje, vizuelno, verbalno i kratkoročno pamćenje.
#2 Grupni test inteligencije
Grupni testovi inteligencije primenjuju se kod određivanja akademskog ili radnog učinka grupe pojedinaca. Pored toga što se grupni testovi mogu primenjivati na grupe odraslih, oni se isto tako mogu koristiti u slučaju dece starosti do 5-6 godina.
Kao glavne prednosti u poređenju sa individualnim testovima inteligencije ističu se dve stvari – grupni testovi inteligencije često su jeftiniji u odnosu na individualne i mogu se koristiti za odabir obrazovanja, zaposlenja i slično.
Tipovi testova inteligencije
Testovi inteligencije mogu sr razlikovati i prema merenju različitih sposobnosti kod osobe, koji se mogu primenjivati kako za kvalifikaciju za posao, tako i za prijem u školu. Evo koji se testovi najčešće koriste.
#1 Verbalni test inteligencije
Kako samo ime kaže, verbalni test odnosi se na sposobnost učenja jezika, njegovog korišćenja kao i sposobnost razumevanja. Prilikom ovih testova velika pažnja poklanja se brzom razumevanju tekstova, pravopisu ali je i bogatstvo vokabulara isto stavka koja se procenjuje.
#2 Stečeni test znanja
Ova vrsta testova najčešće se primenjuje u školama jer meri stepen znanja u nekoj oblasti. Pored toga što se mogu koristiti u školi u vidu provere znanja, ova vrsta testova može se koristiti i prilikom kvalifikacije za posao.
Međutim rezultati ovog testa ne uzimaju se zdravo za gotovo, jer smo naučili da inteligencija nije nešto što je stečeno, već se ono shvata kao veština, odnosno potencijal osobe.
#3 Numerički test inteligencije
Numerički test inteligencije odnosi se na procenjivanje sposobnosti razumvanja numeričkih simbola, odnosno ova vrsta testova usmerena je na matematičke zadatke koji uključuju brojne opreacije sa brojevima samim tim i matematičko promišljanje.
Smatra se da se osobe koje pokažu zavidne rezultate na ovom testu dobro snalaze u matematičkim zadacima i da uspešno rešavaju sve one probleme koji zahtevaju upotrebu brojeva.
#4 Test logičke inteligencije
Test logičke inteligencije procenjuje sposobnost osobe da razaznaje numeričke obrasce kao i sposobnost rešavanja logičkih, matematičkih, geometrijskih problema reči. Važno je napomenuti da ova vrsa testova ne zahteva preterano matematičko obrazovanje veće od nivoa srednje škole.
Gde se sve primenjuju testovi inteligencije?
Testovi inteligencije najviše se primenjuju prilikom upisa u školu, ali i u svrhu zaposlenja odnosno profesionalne orjentacije.
#1 Test inteligencije za školu
Nekada su se testovi inteligencije koristili samo da bi se potvrdilo ili odbacilo prisustvo mentalnih smetnji za učenje i utvrdio koeficijent inteligencije u skladu sa dijagnozom.
Međutim vremenom testovi inteligencije počeli su da se primenjuju na svu decu što je vrlo brzo dalo značajne rezultate. Test inteligencije za predškolce može pre svega značiti nastavnicima da procene potrebe učenika, može im pomoći da razviju bolje strategije koje mogu pomoći deci prilikom učenja, ali im mogu pružiti i uvid u to kako učenici pristupaju rešavanju određenog problema.
Isto tako, kada dete pokazuje loš uspeh u školu, to vrlo često vezujemo sa teškoćama u učenju – rezultati pokazuju da veliki broj dece mlađe od 18 godina ima poteškoća u učenju, a ono uglavnom uključuje disleksiju, disgrafiju i druge specifičnosti koje mogu uticati na sam uspeh u školi.
Evo kako još mogu pomoći testovi inteligencije – testiranjem IQ detata otkloniće se mogućnost niskog koeficijenta inteligencije kao razlog za loš uspeh u školi. Samim tim, ovaj test pomoći će vaspitačima da odbace njihove predrasude i pogreške procene o deci.
Testovi inteligencije mogu pomoći i kod otkrivanja nadarene dece – roditelji možda neće sami uvideti da je njihovo dete nadprosečno inteligentno ali će se to vrlo lako otkriti uz pomoć testova inteligencije. Sva deca čiji je IQ veći od 130 smatraju se nadprosečno inteligentnom, a sva deca čiji je IQ u blizini 120 biće smeštena u naprednije grupe, odnosno u više razrede.
#2 Test inteligencije za posao
Sigurno se pitate da li testovi za posao imaju učinka, međutim odgovor i nije tako jednostavan. Činjenica je da IQ test meri samo njihovu inteligenciju, ali ne i sposobnost da dobro rade.
Rezultati koji kandidati ostvare daju vam samo delić, ali ne i celu sliku kandidata što vrlo često nije dovoljno da donesete odluku da li je kandidat pravi za vašu kompaniju. Može se desiti da kandidat na testu pokaže zavidne rezultate ali da jednostavno ne poseduje sposobnosti koje se očekuju za obavljanje datog posla.
Upravo zbog ovoga IQ testiranje je uglavnom posledjna stavka prilikom zapošljavanja. Umesto klasičnih testova inteligencije, kombinacija testova kognitivnih spodobnosti sa testovima veština i ličnosti mogu biti neuporedivo bolja opcija od samih testova inteligencije na osnovu kojih ne dobijate nikakve značajne rezultate.
S obzirom na činjenicu da testovi inteligencije ne mere nikakve specifične veštine vezane za posao, oni nisu toliko pouzdan pokazatelj budućeg učinka u radu.
Značajno bolje rezultate pružiče vam testovi koji uključuju procenu emocionalne inteligencije gde ćete uvideti kako bi se kandidat ponašao u određenoj ulozi, kako bi se snašli i odreagovali na nepoznatu ili stresnu situaciju, i da li uopšte poseduju veštine neophodne za posao. Sve ovo zajedno omogućiće vam da lakše procenite kandidata ali i njihov budući učinak na poslu.
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan i da smo vam ovim tekstom pružili korisne, ali i potrebne informacije u vezi sa testovima inteligencije koje do sada niste imali priliku da čujete.
