Fruška gora, Župa i Negotinska krajina nude različita vinska iskustva, ali traže pažljivo planiranje rute. Kada se tri udaljena kraja povežu u jedno putovanje, ne vredi juriti od podruma do podruma, već treba odabrati tempo koji ima smisla. Zato je najbolje krenuti od praktičnog rasporeda, korak po korak.
Putovanje kroz vinske krajeve traži više od rute
Vinska tura nije klasičan izlet na kome se samo odrađuje lista znamenitosti. Svaka vinarija traži vreme: da se stigne, sedne, probaju vina i popriča sa domaćinom, a ako ste sreće, zalogaji lokalnog sira i pršuta prerastu u pravi ručak. Zato prva odluka nije koji podrum posetiti, već koliko mesta realno možete da obiđete u jednom danu.
Kao orijentir, tri do četiri vinarije dnevno više su nego dovoljne. Dve posete pre podne i jedna posle ručka daju prirodan ritam, a ostavljaju i prostor za šetnju kroz vinograd ili za stajanje na vidikovcu. Putnici koji pokušaju da uguraju šest vinarija u jedan dan obično se vrate sa osećajem da su sve videli, a ništa zapamtili.
Druga važna odluka tiče se obima putovanja. Fruška gora je sat vožnje od Beograda, Župa kod Aleksandrovca je oko 200 kilometara južno, a Negotinska krajina na krajnjem istoku udaljena je oko 300 kilometara. Možete ih spojiti u jedno duže putovanje od pet do sedam dana ili ih razdvojiti na tri zasebna izleta. Prvi pristup daje osećaj putovanja kroz zemlju, a drugi je lakši za vreme i budžet.
Ako ne putujete sopstvenim automobilom, jedna od mogućnosti je rent a car za putovanje iz Beograda. Na primer, agencija poput Benicassim Carsa omogućava rezervaciju preko interneta ili telefona i preuzimanje u poslovnici ili dostavu na adresu, pa na rutu krećete bez oslanjanja na red vožnje autobusa. Za vinsku turu to je praktično, jer podrumi ne leže na glavnim pravcima, a javni prevoz do njih često ne postoji.
Kako rasporediti vožnju između vinskih krajeva?
Dobar raspored počinje od geografije. Fruška gora je prirodna prva stanica jer se do nje stiže brzo, pa ni kasniji polazak iz Beograda ne remeti dan. Sremski Karlovci, Irig i okolna sela čine gustu mrežu vinarija, tako da se između podruma vozi desetak minuta, a ostatak vremena provodi za stolom.
Župa je drugačijeg karaktera. Vinogradi se prostiru po blagim obroncima oko Aleksandrovca, a glavni domaćini kraja su tamjanika i prokupac. Do ovog dela Srbije stiže se auto-putem do Kruševca ili Kraljeva, uz dodatni sat vožnje lokalnim putevima. Ako ovde planirate noćenje, dan možete podeliti na prepodnevni obilazak i popodnevno opuštanje, bez računanja na povratak u Beograd iste večeri.
Negotinska krajina je najudaljenija, ali možda i najslikovitija. Rajačke pimnice, vinski podrumi isklesani u zemlji, čine nešto što se retko viđa u Evropi: čitavo selo sa kućicama od kamena i blata, usred vinograda. Putovanje ovamo ima smisla ako imate bar dva dana, jer se put ka istoku teško uklapa u jedan dan.
Kad povezujete krajeve, korisno je razmišljati o dužini vožnje po danima. Jedan dan ne bi trebalo da prelazi četiri sata vožnje, računajući i zaustavljanja. Tada vinarije ostaju cilj, a ne obaveza koju treba stići. Primer: prvi dan Fruška gora, drugi dan put do Župe uz usputne zastanke, treći i četvrti dan Negotinska krajina, a peti dan povratak preko Kladova ili Đerdapa, ako vam ostane vremena.
Kada degustacija menja plan dnevne vožnje?
Degustacija menja računicu na putu. Već nakon druge ili treće probe vozač ne bi trebalo da sedne za volan, a u Srbiji je granica dozvoljene koncentracije alkohola veoma niska. Zato dogovor o tome ko vozi mora da padne pre polaska, a ne pred prvim podrumom.
Najjednostavnije je odrediti vozača koji ne pije ceo dan i koji u zamenu dobija da bira muziku ili sledeće odredište. Za društva sa jednim vozačem to može biti nepravedno, pa se često primenjuje rotacija po danima: jedan dan vozi jedna osoba, sledeći dan druga. Tako svako ima dan za pravu degustaciju.
Druga opcija je noćenje u samom vinogorju. Mnoge vinarije u sva tri kraja imaju sobe ili apartmane, a neke nude i večeru uz vina. Kada spavate u blizini podruma, vožnja se svodi na nekoliko minuta, a degustacija ne zavisi od sata. Za mnoge putnike to je i najbolji način da osete kraj: popodnevna šetnja kroz redove čokota, pa spora večera na terasi.
Korisno je i da jedan deo dana planirate bez vina. Ručak, kafa na trgu ili kupovina sira i meda kod lokalnih proizvođača prave pauzu u kojoj se čula odmaraju. Vino uz obilan zalogaj pokazuje potpuno drugačije lice nego na prazan stomak, a i bezbednost vožnje time dobija.
I još jedan savet: kupovinu boca ostavite za kraj posete. Kad stignete u prvi podrum, lako je da gepek napunite prerano, a kasnije otkrijete vino koje biste radije poneli. Iznajmljeni automobil ovde ima i tu prednost što je prtljažnik prostran, pa ne brinete o prevozu kutija.
Koja ruta odgovara vremenu i tempu putovanja?
Ruta zavisi od toga koliko dana imate i kakvo putovanje želite. Prvi model je jednodnevni izlet na Frušku goru, savršen za one koji žele upoznavanje sa vinskom scenom bez noćenja. Krećete ujutru iz Beograda, stižete do Sremskih Karlovaca, pa se spuštate ka Irigu i Erdeviku. U sumrak ste kući, a ukus vina ostaje danima.
Drugi model je produženi vikend od dva do tri dana, koji spaja Frušku goru i Župu ili Župu i okolinu Kruševca. Ovo je najbolji izbor za putnike koji žele pravi osećaj puta, a ne mogu da odvoje čitavu nedelju. Noćenje u Župi ili okolini donosi mirniji ritam, a sutradan se vraćate nešto drugačijim putem, uz zastanak u manastiru ili na izvoru.
Treći model je petodnevna ili sedmodnevna tura kroz sva tri kraja. Tada računate duge vožnje, ali i više vremena za svaku vinariju. Tempo od dve vinarije dnevno ostavlja prostora za spontanost: sedenje kraj domaćina, nepredviđenu šetnju ili poziv na ručak koji niste planirali. Najbolja iskustva sa ovakvih putovanja retko dolaze iz plana, već iz tih nepredviđenih zastajkivanja.
Za kraj, ima i jedna istina koju vredi imati na umu: najgore je pokušati da stignete sve. Putnik koji dobro upozna jedan vinski kraj često se vrati sa više priča od onog ko je prešao hiljadu kilometara. Ako posle poslednjeg podruma ostane osećaj da biste voleli da se vratite, ruta je pogođena kako treba.
