Kada se pomene Kapadokijia putovanje u ovu jedinstvenu oblast u Turskoj asocira na balone šarenih boja, nesvakidašnjih dezena, koji uzdignuti iznad sivkastih građevina prkose nebeskom svodu.
Bajka koju nudi Kapadokija jeste ono što je razvilo turizam u ovom jedinstvenom delu Turske, te nema zaljubljenika u putovanja koji ne želi da ugrabi svoje parče šarenog neba, i napravi jedinstvenu fotografiju iz Kapadokije.
Međutim, ova drevna oblast krije mnogo lepota i na svom tlu, ali i ispod njega, pa ćemo vam u ovom tekstu predstaviti lepu Kapadokiju i sve njene skrivene dragulje.
Kapadokija baloni – jedinstvena pojava kao glavna turistička atrakcija
Kako je došlo do toga da svaki put kada je tema Kapadokija baloni budu prva asocijacija?
Sve je počelo 1989. godine kada je poznati lanac hotela Robinson Lodge uvezao dva balona u Kapadokiju za potrebe lične promocije. Godinu dana nakon toga, turska vlast zabranila je letenje balonima za strance. Ipak, nedugo zatim dva pilota balona osnivaju prvu privatnu kompaniju za letenje balonima, koja je usluge nudila svih zainteresovanima. Ovo je počelo da privlači veliki broj ljudi, a shodno tome se otvarao sve veći broj ovakvih kompanija.
Razvijanje ove vrste poslovanja kao rezultat je dalo to da baloni u Kapadokiji budu ono što će ovu destinaciju izdvojiti od svih ostalih. Danas ovde odjednom može poleteti oko 160 balona.
Kako organizovati let balonom
Kada odlučite da vaša nova destinacija za put bude Kapadokija baloni i letenje sigurno će se naći na vašoj listi želja, a evo i kako tu želju možete ostvariti.
Naime, da biste leteli balonom u Kapadokiji potrebno je da kontaktirate agencije koje se bave kompletnom organizacijom ovog jedinstvenog događaja.
Agencija je tu da za vas organizuje prevoz do mesta poletanja i samo letenje, nakon kojih se dobija personalizovani sertifikat. Uz to imaćete i vodiča, a prisustvovaćete i kompletnom postavljanju i pripremi balona za poletanje.
Let može trajati između 45 i 75 minuta, a u korpi balona može biti od 4 do 16 ljudi (ova brojka varira od agencije do agencije). U odnosu na broj ljudi i trajanje leta varira i cena, tako da sa što manje ljudi putujete to je cena veća. Cena leta balonom može biti između 100 i 200 evra, a na vama je da istražite najpovoljnije opcije za vas.
Jedno je sigurno: za iskustvo koje nudi Kapadokija baloni su sigurno najzaslužniji, i niko ko se uzdizao iznad tla Kapadokije zajedno sa prvih zracima sunca nije zažalio zbog ovog jedinstvenog životnog iskustva.
Svakako, predivan je doživljaj i posmatrati uzletanje balona, posebno zato što uzleću rano u zoru i dočekuju prve zrake sunca, pa za romantični trenutak sa voljenom osobom ne možete izabrati bolju opciju od posmatranja šarenih balona okupanih ranim sunčevim zracima, na nekom ušuškanom mestu.
Kapadokija putovanje kroz istoriju – muzeji na otvorenom
Kada je destinacija Kapadokija putovanje treba planirati tokom proleća, ili početkom jeseni, kad je vreme najprijatnije za obližanje svih znamenitosti ove oblasti. Razlog za to je upravo taj što se mnoge znamenitosti nalaze na otvorenom.
Takve znamenitosti su i muzeji Goreme i Zelve, skriveni u kapadokijskim pećinama, koji pažljivo čuvaju istorijsko i kulturno nasleđe ove regije, ali i čitave Turske.
Muzej Goreme
Muzej Goreme predstavlja kompleks podzemnih gradova koji datira iz 10. i 12. veka. Ovde se nalazi oko 30 hrišćanskih crkava izgrađenih u stenama. Dve najupečatljivije crkve su Jabukova crkva i Zmijina crkva koje kriju neke od najlepših primeraka ranohrišćanske umetnosti. Upečatljiva je i kapela svete Barbare, zbog svojih unutrašnih dekoracija.
Naziv muzeja Goreme zapravo znači “ne možeš me videti”, što objašnjava pojavu da su hrišćanske crkve u ovoj oblasti građene u tajnosti, daleko od pogleda mnogih koji su bili protiv toga.
Ovaj muzej je 1985. godine postao deo UNESCO Svetske kulturne baštine, i ubraja se u prve lokalitete u Turskoj koji su dobili ovo značajno priznanje.
Muzej Zelve
Šta videti u Kapadokiji ako ne jedinstvene muzeje na otvorenom kakav je i muzej Zelve za koji se veruje da je jedna od najlepših tačaka Kapadokije. Ovo područje je tokom 20. veka bilo naseljeno i hrišćanima i muslimanima, što je oblikovalo veoma neobičnu pojavu: džamije i hrišćanske crkve uklesane u stenama.
Kada je vaša destinacija Kapadokija putovanje ne bi trebalo da prođe bez obilaska ovog jedinstvenog predela.
Šta videti u Kapadokiji ispod tla – podzemni gradovi
Kada je krajnja destinacija Kapadokija šta videti se ne odnosi samo na nebo i zemlju, već i na ono što si krije ispod zemlje, a to su neobični podzemni gradovi. Dva najupečatljivija su Kajmakli i Derinkuju.
Derinkuju je najveći podzemni grad u Turskoj, nalazi se na dubini od 60 metara, raspoređen je na 8 podzemnih spratova, a proteže se na 4,5 km. Nekada je u ovom gradu živelo i do 20.000 ljudi.
Podzemni gradovi povezani su tunelima, a u njima se nije živelo, već su služili za beg i skrovište od arapskih progona, koji su želeli da prognaju hrišćane koji su naseljavali ovu oblast. Zato se u njima nalazi veliki broj manastira i crkvi.
Možete posetiti oba navedena grada, ili se odlučiti za jedan, a lokalni vodiči preporučuju Kajmakli, jer je više prilagođen turistima.
Manastir Selime – svedok drevnih vremena
Još jedan od odgovora na pitanje šta videti u Kapadokiji jeste i manastir Selime, građen tokom 8. i 9. veka p.n.e, a u 11. veku postao je mesto na kome su trgovci koji su krenuli putem svile svraćali kako bi se odmorili.
Ovo nesvakidašnje zdanje napušteno je još od 16. veka, ali zahvaljujući svom izuzetno upečatljivom izgledu, danas je deo muzeja na otvorenom, koji svojom pojavom nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Devrent dolina – pustite da vas vodi imaginacija
Devrent dolina, ili dolina imaginacije kako je još zovu, predstavlja jedno izuzetno posebno mesto u Kapadokiji. Ova dolina nije poznata po crkvama, džamijama i podzemnim gradovima, već po neobičnim stenama, čije formacije bude maštu svakog posetioca.
Prirodno formirane stene zauzimaju oblik različitih životinja, a neki posetioci smatraju da postoji i stena koja podseća na Bogorodicu koja drži malog Isusa Hrista.
Ono čega vam neće zafaliti kada dođete u Devrent dolinu je prostor za maštanje i uočavanje najrazličitijih oblika.
Zanimljivo je da je režiser čuvenog filma “Ratovi zvezda”, Džordž Lukas, tražio dozvolu da snima delove svog filma upravo u Kapadokiji, a verujemo da su tome doprineli upravo prizori poput ove doline. Lukas nije dobio dozvolu za snimanje kultnog filmskog ostvarenja, ali vas ništa ne sprečava da ove futurističke i gotovo vanzemaljske predele vidite sopstvenim okom.
Devrent dolina nalazi se na samo desetak minuta vožnje od Goreme, pa ukoliko vam se automobilom obilazi Kapadokija putovanje možete formirati i tako što ćete ova dva mesta obići istog dana.
Avanos – za sve ljubitelje grnčarije
Ako želite da napravite predah od obilaska građevina i pejzaža u Kapadokiji predlažemo da se uputite u grad Avanos – poznat po grnčarijskim radovima. Oni se ovde praktikuju dugo kroz istoriju, a ukoliko postetite ovaj grad imaćete prilike da prisustvujete procesu pravljenja različitih ćupova i posuda, ali i da sami napravite svoj komad grnčarije.
Ovo jedinstveno iskustvo zaista pruža autentičan doživljaj kako Kapadokije tako i čitave Turske.
Pašbag dolina – posetite viline dimnjake
Kada je tema Kapadokija putovanje kroz vreme i oblike je ono što će vas bez sumnje dočekati ovde. Primer za to je i Pašbag dolina, poznata po kamenim stubovima i njihovim vrhovima koje nazivaju vilini dimnjaci.
Ova dolina bila je skrovište i utočište mnogih monaha dugi niz godina, zbog toga se ona još naziva i dolinom monaha.
Reljef i pejzaži Kapadokije – čudotvornost prirode na delu
Do sada ste mogli da uočite da se veliki broj odgovara na pitanje šta videti u Kapadokiji odnosi na nesvaidašnje reljefe, podzemne gradove, bogomlje i muzeje u stenama, a ovo nije slučajnost.
Naime, Kapadokija se nalazi u oblasti Centralna Anatolija, na 730 kilometara od Istanbula, na kojoj se pre tri ili četiri miliona godina dogodilo veliki broj vulkanskih erupcija. Ovo je doprinelo nesvakidašnjim, sivkastim stenama koji se protežu duž cele Kapadokije. To je takođe doprinelo i da ovo područje bude vrlo praktično za gradnju crkava u pećinama, jer je zemljište bilo takvo da se moglo obrađivati i primitivnim oruđem.
Takođe, veliki broj manastira i crkava sa upečatljivim primercima ranohrišćanske umetnosti ostalo je sačuvano upravo zbog prednosti ovog područja.
Naziv Kapadokija potiče od persijske reči i u prevodu znači “zemlja prelepih konja”, a ovu simboliku su stanovnici Kapadokije sačuvali, pa tako ovde možete uživati i u jahanju konja i to pred smiraj dana, uz sunce koje zalazi. Dočekati sunce u šarenom balonu, a ispratiti ga na konju je nešto što možete doživeti samo u Kapadokiji, a mi se nadamo da smo vam preneli bar delić atmosfere ovim tekstom. Kako biste ovo i doživeli Travelist vam želi srećan put u najšareniji kutak Turske!
