Spektakularni izlet na Pico Turquino – najviši planinski vrh na Kubi

Destinacije Magazin

Kuba je fascinantna zemlja, po mnogo čemu jedinstvena i putovanje na ovo karipsko ostrvo potpuno je različito iskustvo u odnosu na bilo koje drugo putovanje. Ono što privlači turiste da dolaze na Kubu mnogo je više od plaža i oldmobila iz 1950-tih i 1960-tih godina, kojih ima na svakom koraku. 

Jedna od prvih asocijacija na Kubu su svakako njeni gradovi. Ako želite zaista sjajnu avanturu, organizujte putovanje na Kubu i posetite Havanu, Sjenfuegos, Trinidad, Kamagvej, Bajamo, Santijago de Kubu i Santa Klaru. Šetajući ulicama ovih gradova bićete u prilici da vidite staru kolonijalnu arhitekturu i imaćete osećaj da se vreme zaustavilo u 50-tim godinama prošlog veka, a taj osećaj je još ubedljiviji zbog starih automobila iz toga vremena koji i dalje krstare gradskim bulevarima. 

Kolibri na drvetu

Međutim, Kuba je idealna i za turiste koji vole ekstremne izlete i malo napornije turističke posete za nezaborav. Jedna od kubanskih avantura za pamćenje svakako je i osvajanje planinskog vrha Pico Turquino koji pripada planinskom lancu Sierra Maestra.

Magičan je doživljaj snega na ovoj planini, istoj onoj gde su potajno Fidel Kastro i njegova mala grupa gerilaca pripremali revoluciju. Tama koja se prikrada kroz drveće je jedinstvena, malo zastrašujuća.

Trebaće vam dosta vremena i napora da se popnete do ovog, najvišeg vrha Kube,Pico Turquino (1.974 metra), ali gore na vrhu, bićete nagrađeni prizorom koji oduzima dah. Ponesite sve što vam je potrebno, stvari za higijenu i adekvatnu odeću za slojevito oblačenje, i krenite u pustolovinu!

Planinski lanac Sierra Maestra

Na 600 km vožnje od Havane, jugoistočno, duž gotovo tri četvrtine ostrva, učiniće vam se da ste u kasnom XIX veku: pored vas će prolaziti seljaci koji voze konjske zaprege, mahaće vam farmeri – „campesino“ u slamnatim šeširima, žutim i masnim od znoja; videćete malene kuće od dasaka.  

Proći ćete kroz Santa Klaru, gde se deca voze oko gradskog trga u skraćenoj verziji kočije u koju je  upregnuta koza. A u gradu Kamagvej (Camaguey) možete upoznati prave, ponosne stočare velikih farmi. 

Nakon tri dana, idući ka jugu, videćete kako se iz polja pirinča izdižu planine. Prvo mesto do kog stižete je Santo Domingo, selo na šumovitim padinama u kom se živi isključivo od poljoprivrede. To je glavna pristupna tačka lancu Sierra Maestra sa severa.

U blizini, na sat i po šetnje, stiže se do „comandancia“, kuće u kojoj su se 1958. godine krili Fidel, Če i Selija Sančez. Treba zaviriti u te drvene zgrade sakrivene ispod drveća. Sve vreme će vas u šetnji pratiti kolibriji. Turistički vodiči često kažu kako je Kuba „zemlja najmanjih stvari: orhideja, kolibrija, leptirova i plata.“ Kuba je prirodno stanište vrste kolibrija Mellisuga minima, najsitnije ptice na svetu.

U mestu La Platica, možete videti najsavršeniju prirodu u svojoj lepoti. Domaćini će vam hranu skuvati na otvorenom ognjištu, a vi ćete posmatrati kokoške, petlove, mačke i ostale domaće životinje. Kad krenete da se penjete ka vrhu Pico, pratite stazu između stabala divljih banana i ispod lišća lepršavih palmi. Oko vas se čuje poj slavuja, crnoglave grmuše i nekih lokalnih ptica kao što je bijirita i poznata nacionalna ptica, tocororo sa crveno-belo-plavim „odelom“. Noć ćete provesti u skloništu od pruća ili šatoru.  Tuna, pirinač i grašak će vam dati snage da se lako popnete na planinu. 

Put će vas voditi tako strmim stazama, ponekad teško prohodnim, kamenitim, pa će vam se tih 12 km učiniti kao 100 km! Osoblje parka postavilo je natpise kako bi ohrabrili šetače. Jedan glasi – „Arriba Corazones“ – Pokrenite svoje srce. Polako se penjete u oblačnu šumu, a tamo postaje hladnije (za razliku od vrućine u gradovima Kube) sve dok ne se otvori široki pejzaž koji otkriva Karipska ostrva hiljadama metara ispod vas.

Na samom vrhu se nalazi kip pesnika Hose Martija (José Marti). Nakon eksplozivnog zalaska sunca od koga zastaje dah, i poslednji zrak sunca nestaje u pravoj zavesi od šume. Teško je kretati se po mraku pa se mora dobro organizovati put. Jer nimalo nije lako sići vrtoglavim, blatnjavim i kamenitim puteljcima;  još ako nemate dobre lampe, ne možete stići do skloništa gde treba prespavati. Trebaće vam dosta snage za povratak niz planinu. 

Lokalni vodiči će vas odvesti do sela Gibara, na obali mora, na dva sata udaljenosti prema severu. Tamo će vam ispričati da je baš tu negde Kirstifor Kolumbo iskrcao 1492. Gostoljubivi domaćini će vam ponuditi spremljenu hobotnicu, pićete pina koladu, slušati salsu i plivati u moru, zahvalni što ste uspeli da se popnete i siđete sa ove planine.

Zamrznuti u vremenu – Automobili i kuće na Kubi

Srušene barokne zgrade, starinski američki automobili i Če – postali su simboli razglednice Havane

Ima ljudi kojima je san da sede na krovu hotela u Havani i pijuckaju mohito, slušajući turiranje nekog motora i brujanje saobraćaja osam spratova niže.

Treba doživeti taj vizuelni fenomen: oronule, polu-srušene zgrade španskog kolonijalnog baroka, američki automobili „a la Flash Gordon“ i cha-cha. Da nije glomaznih spomenika na Plaza de la Revolución i nekih jezivih turističkih hotela iz 1970-ih, ništa od arhitektonskih detalja ne bi svedočilo o promenama – ništa se ovde nije promenilo otkad su Fidel i njegovi kamaradi preuzeli vlast 1959. godine.

Usled višedecenijske američke blokade, Havana je ostala zamrznuta u vremenu. Konceptualni klišei Kube su uglavnom vizuelni. Razlog tome je sigurno i Santería (poznata i kao Regla de Ocha, La Regla de Ifá ili Lucumí) afroamerička religija poreklom sa Jorube (Yoruba) koja se na Kubi razvila među zapadnoafričkim potomcima. Santería je španska reč koja znači „poštovanje svetaca“. 

Možda baš zbog jakog uticaja ovog religijskog pravca, afro-kubanski izraz ima potrebu za snažnom i trajnom ikonografijom. Otuda Če, ali i Hemingway. Zato je na Kubi veoma popularna razglednica na kojoj El Comandante i papa (Ernest H.) upoređuju smešne šešire i brade. To su divne slike, stare pola veka.

A tu su i vintage automobili, poznati skoro kao i kubanske cigare. Oko Kube u oblacima plavog dima kruži oko 60.000 vintage Pontijaka, Bjuika i Fordova. Ovi automobili, patinirani i rekonstruisani, isprskani sprejom, šareni preko svake logike i mere, proglašeni su važnim delom patrimonio (baštine). Za neko vreme će ih zameniti korejska i kineska alternativa.

Kolonijalne su kuće čak starije od automobila i njihovo propadanje je zapanjujuće. Ta njihova (ako se tako može nazvati) bolna slika, „slikovito propadanje“, razlog je što je La Habana Vieja deo svetske baštine UNESCO-a. Mora se priznati da ima nečeg užasno tužnog u pravljenju selfija i slikanja bede u kojima ljudi žive.

Zalazak sunca na Malekonu

Najlepši završetak dana na Kubi možete dočekati na Malekonu (Malecón). To je široka promenada, saobraćajnica i morska stena koja se proteže 8 km duž obale u Havani, na ušću luke Havana, uz severnu stranu četvrti Centro Habana koja se završava na ušću reke Almendares. Rivijeru, dizajniranu u istoj paleti boja kao Ford Fairlane Skyliner iz 1957. godine, sagradio je mafijaš i vlasnik kockarnica, Mejer Lanski.

Nakon 50 godina, naslednici velikih kuća i imanja sa svojim advokatima i arhitektama probaće da neizbežno vrate svoje posede. Vlasnici svake od ovih ruiniranih kuća imaju u porodici nekog člana predrevolucionarne faze i svi očekuju neku nadoknadu. Uskoro će svaka kuća biti obnovljena i ova plaža zasvetleti nekim novim sjajem.

Autor:

Anica Petković