Aronija je poslastica, lek i najzdravija hrana na svetu, kako je još nazivaju. Sigurno ste čuli mnogo priča o ovoj fantastičnoj bobici koja prevenira i leči toliko bolesti da bi je pre mogli prodavati u apoteci nego na pijaci.
Benefiti uvođenja u ishranu dece i odraslih su sve poznatiji i ona time postaje sve popularnija namirnica na našoj trpezi, što ni malo ne čudi s obzirom na to koliko različitih hranljivih materija sadrži.
Aronija se konzumira sirova, ali se proizvodi i sok od aronije, džem od aronije, slatko od aronije, pa i čaj od aronije. Sve ovo govori o tome da je aronija zdravlje čiji bi potencijal trebalo maksimalno da koristimo.
U nastavku teksta saznajte šta je aronija, koji su njeni benefiti i kako je možemo konzumirati.
Šta je aronija i odakle potiče ovo ‘’super voće’’?
Aronija (lat. Aronia melanocarpa eng. Aronia ili Chokeberry) je višegodišnja listopadna voćna vrsta koja pripada porodici ruža i raste u obliku žbuna visine 2 metra u proseku. Pored toga što daje plod, dekorativnog je karaktera, jer u maju počinje sa cvetanjem, i cveta do jula kada se pojavljuju prvi plodovi.
Lišće koje je inače tamno zelene boje tokom jeseni postaje crveno.
Plodovi su bobice okruglastog oblika sabrane u grupicama, odnosno grozdovima od po petnestak bobica.
Aroniju su prvi koristili Severnoamerički Indijanci
Starosedeoci Severne Amerike su dobro poznavali lekovitost aronije, pa su plod jeli da bi se zaštitili od brojnih bolesti, pre svega bolesti digestivnog trakta i pravili čaj od aronijinog ploda. List je služio za obloge na ranama i zaustavljanje krvarenja.
Aronija se vekovima, a verovatno i milenijumima koristila u Severnoj Americi sve do kraja 19. veka kada je prvi put počela da se donosi u Evropu i to najviše u Rusiju i Nemačku. Aronija je primarno postala popularna na Evropskim dvorovima, gde se pravio čaj od aronije.
Kada se pročulo o njenom prisustvu na dvorovima, vrlo brzo je počelo da se širi saznanje o njoj i da raste potražnja među običnim stanovništvom. Tako je aronija stigla i na našu trpezu.
Na evropskom kontinentu se gaji gotovo u svim zemljama, a najviše je ima u Rusiji, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Nutrijenti – šta sve sadrži aronija?
Plod sadrži vitamin A, C, E, K i mnoštvo vitamina B kompleksa (B1, B2, B3, B5, B6, B9), čija je koncentracija izuzetno visoka. Bogata je mineralima poput kalcijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa, cinka, joda i mangana.
Sadrži vrlo malo kalorija (samo 47 kalorija na 100g), dok je nivo vlakana visok. Zbog toga je odlična za konzumiranje čak i u najstriktnijim režimima ishrane kada se podrazumeva minimalan unos kalorija, dok visok nivo vlakana ima blagotvorno dejstvo na sistem za varenje.
Iz ovih razloga je aronija za mršavljenje izuzetno preporučljiva.
Samo 100 grama svežeg ploda, ujedno zadovoljava trećinu naših dnevnih potreba za C vitaminom i manganom, kao i značajan deo potreba za vitaminom K.
Ima: 7% proteina, 0% masti, 15% ugljenih hidrata od kojih su 3% vlakna.
Aroniju smatraju najbogatijim izvorom kada je reč o antioksidansima. Ima veliku količinu tanina koji se izolovani primenjuju u medicini i daju pomalo opor ukus, karakterističan za bobičasto voće. Takođe, bogata je fenolima i flavonoidima, poznatim antioksidansima koji su prvobitno nazivani samostalnim kompleksom vitamina (P vitamin).
Aronija lekovitost – za šta se koristi aronija?
Antioksidansi štite naše ćelije od slobodnih radikala koji imaju tendenciju da vrše oksidativne procese, odnosno da oštećuju zidove naših ćelija. Slobodni radikali mogu uzrokovati oksidativni stres što dalje može dovesti do srčanih oboljenja.
Može se boriti protiv raka.
Rezultati naučnih studija su dokazali da konzumiranje ploda smanjuje širenje raka debelog creva. Naime, testovi su pokazali da 24 sata nakon konzumiranja samo 50 miligrama aronijinog ekstrakta, širenje raka debelog creva je smanjeno za 60%.
Pretpostavlja se da se ovaj efekat postiže na osnovu anitioksidansa koji sadrži plod.
Sličan uticaj ima i na kancer dojke, pluća, jetre, ipak, nedovoljno je istražen potencijal ove biljke, pa bi naučnici morali da uzmu u obzir i da se aronijinoj lekovitosti posveti veća pažnja u budućnosti.
Benefiti po imuni sistem – moć kombinacije nutrijenata
Jača i pomože naš imuni sistem.
Rađena su istraživanja o borbi protiv bakterija, gde se antibakterijsko dejstvo ploda pokazalo fantastičnim u suzbijanju Ešerihije koli (Escherichia coli).
Sok od aronije se takođe pokazao kao odlično sredstvo u istraživanjima. Ispitanici su pili sok svakog dana u količini od 150 mililitara, čime je u roku od 3 meseca smanjena učestalost pojave urinarnih infekcija za 50%. Ovo, i brojna druga istraživanja pokazuju da aronija ima i do 10 puta jače antibakterijsko dejstvo u odnosu na drugo bobičasto voće.
Pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem
I ovaj benefit je povezan sa antioksidansima koje sadrži u sebi, ali i sa njenim nutritivnim sastavom, jer ima manje od 1% masti i potpuno je lišena holesterola.
Naime, može regulisati nivo holesterola i triglicerida u krvi, koji su poznati po pripremanju terena za većinu kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa, što su naučnici dokazali. To dovodi do toga da je krvni pritisak regulisan, a rad srca i krvnih sudova nesmetan.
Smatra se da na ovom polju postoji još dosta prostora za istraživanje.
Aronija usporava starenje – da li je to moguće?
Starimo, i to je neminovna činjenica. Još uvek nije pronađen lek koji sprečava proces starenja, ali da li ga možemo usporiti? Podmlađivanje našeg organizma je nešto najbliže besmrtnosti, da li je moguće da ova biljka raste iz zemlje?
Jeste, moguće je.
Veliki lekoviti potencijal se krije u antioksidansima kojih ima u izobilju. Kao što je već pomenuto u tekstu, oni se bore protiv slobodnih radikala koji oštećuju naše ćelije. Starenjem se sve više oksidativnih procesa događa u našem organizmu – aronija ima rešenje.
Blagotvono dejstvo aronije na čulo vida
Blagotvorna je za ljude koji puno zamaraju oči u toku dana, na poslu ili kod kuće. Ako provodite više sati dnevno za računarom, beta karoten iz ploda će obnoviti oči i odmoriti ih za sledeći dan. Ujedno će antioksidansi usporiti slabljenje vida i pojavu katarakte.
Još od davnih vremena se koristila za zdravlje probavnog trakta
Zbog visokog nivoa vlakana, aronija ima blagotvorno dejstvo na čitav digestivni sistem. Zato je dobro uvek imati barem suv plod kod kuće, a naročito na putovanjima. Pomaže kod gotovo svih problema koji mogu pogoditi želudac i creva.
Ako imate problema sa tvrdom stolicom ili dijarejom, grčevima, nadimanjem – reguliše sve ove poteškoće u određenoj meri. Takođe, može i prevenirati brojne bolesti probavnog trakta, jer svojim dejstvom štiti creva od patogenih bakterija.
Gajenje aronije – da li je sva aronija organska?
Aronija je specifična po tome što ne mora da se prska, jer se sama štiti i čisti od parazita. Međutim, može se prskati potpuno prirodnim rastvorom koprive, što će osigurati njen normalan razvoj, a neće zatrovati plod i list.
Sa druge strane, mora se đubriti, za šta takođe postoji organsko rešenje – stajsko đubrivo. Ipak, ako želite da osigurate napredak biljke, mineralno đubrivo je dosta efikasnije
Dakle, nije sva aronija organska, ali je čest slučaj da je neprskana.
Kakvi uslovi su potrebni za gajenje?
U pogledu zemljišta i klime nema velike zahteve, zimi dobro trpi niske temperature (ispod -20°C), samo je važno da su jesenje i prolećne temperature u optimalnom opsegu. Takođe, dobro podnosi i velike vrućine, pa je neverovatno kako ova biljka može biti tako otporna i prilagodljiva, i u isto vreme plemenita i blagorodna.
Jedino zahteva dosta svetlosti, a od padavina zavisi kakav će biti plod, koji se suši kada nema dovoljno vode.
Sadnja aronije – kako se sadi aronija?
Pre sadnje potrebno je nađubriti zemljište, što se može izvesti stajskim ili mineralnim đubrivom.
Dvogodišnje sadnice sa dobro razvijenim korenom je najbolje posaditi u jesen. Razmak između redova treba da bude 3-4 metra, a u redu 1,5-2 metra, dok treba kopati rupe dubine 20 cm i prečnika 30 cm.
Koje sve vrste postoje?
Prema boji ploda se razlikuju tri vrste, koje inače pripadaju porodici ruža. To su crvenoplodna, ljubičastoplodna i crnoplodna aronija.
Crvenoplodna aronija (crvena aronija) je karakteristična po crvenoj boji ploda, koji je najmanji od ove tri vrste. Grm je osrednje visine i cveta belim cvetovima. Najpogodnija je za jelo u sirovom stanju jer ima najprijatniji ukus.
Ljubičastoplodna aronija (purpurna aronija) je zasebna vrsta, mada mnogi smatraju da je nastala ukrštanjem crvene i crne aronije. Cveta od aprila do jula, a u avgustu počinje da zri ljubičasti plod.
Crnoplodna aronija (crna aronija) je vrsta čiji su plodovi u početku crveni, a tek kasnije potamne i poprime crnu boju. Najnižeg je grma od sve tri vrste i cveta krupnim belim cvetovima. Najčešće se konzumira prerađena u sok, džem ili slatko, a mnogi je nazivaju super voćem.
Na koje načine je možemo konzumirati?
Aroniju, kao i većinu voća i povrća je najbolje jesti svežu, odnosno sirovu. Idealno je češće konzumirati manje količine svežeg ploda – po jednu šaku svaki dan.
Vrlo je važno da se aronija konzumira što manje obrađena, jer svakim procesom obrade gubi svoju hranljivost i lekovitost.
Jedino što može zasmetati je blago opor ukus koji aronija ima, ali možete je pomešati sa nekim drugim slatkim voćem, pa je kao mešavinu konzumirati.
Odlična je i kao dodatak brojnim poslasticama kao što su sladoled, torte, mafini, pite i kolači.
Možemo je obraditi kako bismo je konzervisali i konzumirali tokom cele godine.
Sok od aronije je najjednostavniji način da je svakodnevno konzumirate. Džem i slatko od aronije su fantastične poslastice, koje se jednostavno pripremaju, a vrlo su ukusne i voli ih cela porodica.
Od sušenih bobica se može napraviti i čaj od aronije, a od svežeg ploda se prave rakija, vino i liker od aronije.
Sok od aronije recept – kako se pravi sirup od aronije?
Sok od aronije se najčešće prerađuje u sirup od aronije, jer je kao takav praktičniji za skladištenje i daleko dugotrajniji. Sirup od aronije kasnije se samo razvodnjava i pije cele godine (ako smo napravili dovoljno sirupa).
Recept za sok od aronije
U veliku šerpu sipamo vodu i šećer i zagrevamo dok ne provri, nakon čega dodamo oprane bobice, koje u šerpi gnječimo da što više njih ispuca i pusti sok. Tako grejemo dok ponovo ne provri, još malo promešamo, pa skinemo sa vatre da se ohladi.
Ocedimo masu tako da izdvojimo što više soka.
Sok od aronije potom procedimo kroz gazu, u njega iscedimo 1-2 limuna (za recept sa 2-5 kilograma ploda) i kuvamo još 10-15 minuta na tihoj vatri.
Posle toga vruć sok, sipamo u zagrejane flaše, zatvorimo i ostavimo da se ohladi.
Odnos vode, šećera i plodova je 1:1:2 tako da možete prilagoditi svaki recept količini ploda koju imate. Za svaki kilogram ploda, trebalo bi da dobijete nešto manje od 1 litra soka od aronije.
Od proceđene mase možemo napraviti džem od aronije, zato je nemojte bacati.
Džem od aronije recept – kako se pravi najbolji džem na svetu?
Džem od aronije je najbolje i najekonomičnije praviti od ostatka dobijenog nakon pravljenja sirupa.
Recept za džem od aronije
U veliku šerpu stavimo isceđene bobice (ostatak od pravljenja soka), dodamo sok od jabuke i šećer i sačekamo da provri. Smanjimo vatru i ostavimo ga još 5-6 minuta.
Ostavimo šerpu sa strane, dok se ne ohladi, pa je ponovo vratimo na vatru dok ne provri. Odmah nakon toga sipamo vruć džem u tegle, zatvorimo i ostavimo da se ohlade.
Odnos oceđene mase ploda, šećera i soka od jabuke treba da bude otprilike 3:2:1.
Slatko od aronije recept – zašto je toliko popularno i kako se pravi?
Slatko od aronije je popularno zbog jednostavnosti pripreme i prijatnijeg ukusa u odnosu na svežu aroniju, za one koji ne vole opor ukus.
U šerpu sipamo šećer i vodu i zagrevamo na tihoj vatri 10 minuta, dodamo aroniju i kuvamo još 10 minuta uz mešanje. Potom dodamo limunov sok i limun iseckan na kolutove i kuvamo još 10 minuta.
Slatko od aronije je najbolje sipati odmah u tegle, dok je vruće i zatvoriti.
Odnos količine ploda, šećera i vode bi trebalo da bude 5:5:1, a limuna bi trebalo dodati odokativno ili ga čak izostaviti ukoliko ne volite njegov ukus.
To je to, dobili smo i slatko od aronije!
Čaj od aronije – kako se pravi čaj sa evropskih dvorova?
Čaj od aronije se prilično jednostavno priprema, ali ipak malo zahtevnije od većine ostalih čajeva. Na dvorovima u Engleskoj, Nemačkoj i Francuskoj se služio na srebrnom poslužavniku sa čajnikom i šoljicama, što mnoge savremene domaćice vole da primenjuju i u svom domu.
Priprema čaja od aronije
U šolju sipamo 1-2 kašičice usitnjenog suvog ploda i preliti hladnom vodom. Ostaviti da odstoji 2-3 sata, pa zagrejati dok ne proključa. Poklopiti i posle 5 minuta procediti – i čaj je spreman.
Liker od aronije – kako se pravi liker od aronije?
Liker od aronije se pravi na nekoliko načina, ali mi smo ovde naveli recept za liker od aronije sa vinom.
Recept za liker od aronije
Skuvamo vino sa šećerom, doda se plod i kuva se još 10 minuta. Zatim dodajemo vanilin šećer i rum uz mešanje. Ostavimo još par minuta na vatri, pa sklonimo i sačekamo da se ohladi. Tako ohlađen liker sipamo u flaše i čuvamo u frižideru.
Ovaj liker možete konzumirati svakog dana jer ima izuzetno lekovita svojstva.
Odnos crnog vina, ploda, šećera i ruma bi trebalo da bude 15:5:5:1, gde na svaki kilogram ploda idu 2 kesice vanilinog šećera.
Koliko košta aronija i gde može da se kupi?
Cena aronije je bila prilično visoka kada se pojavila u Srbiji, čak i do 2000 dinara po kilogramu. Međutim, vrlo brzo je opala, a sa pojavom korona virusa se spustila na 200 dinara. Danas se na pijacama može naći u rasponu od 300 do 600 dinara za kilogram ovog čudotvornog ploda.
Koji recept sa aronijom ćete prvo isprobati?
Ukoliko aroniju uključite u svakodnevnu ishranu, vaše telo će vam biti zahvalno i vrlo brzo ćete osetiti benefite.
Proizvodi spravljeni od lekovitog ploda se mogu probati širom Srbije, a baš na ta mesta vas vodi Travelist. Koji recept ćete prvo isprobati?
Prijatno i uživajte u svim blagodetima ove čudotvorne biljke!
