Znate li iz kog perioda datira najstariji sačuvan komad nakita?
Verovali ili ne, procenjuje se da je star čak 25 hiljada godina!
U pitanju je sasvim jednostavna ogrlica sačinjena od riblje kosti, koja je pronađena u jednoj pećini u Monaku. Praistorijski nakit pravljen je od kamenja, životinjske kože, pera, biljaka, kostiju, slonovače, školjki i drveta…
Još od samih početaka civilizacije ukrašavanje je imalo veoma značajnu ulogu u svakodnevnom životu i često je nakit nosio dublju magijsku i ritualnu moć.
Saznajte kako se istorija izrade nakita razvijala tokom vremena i u koje se sve svrhe on nosio nekada.
Drevni Egipat – nakit kao statusni simbol
Najstarija nalazišta nakita protežu se širom Mediterana i iz perioda su od 3000. do 400. godine pre nove ere. Raspon pronađenog nakita je širok. Od jednostavnih amajlija koje su služile kao zaštita od bolesti i protiv zlih duhova do raskošnog zlatnog nakita optočenog dragim kamenjem.
Izrada nakita je kroz istoriju bila veoma cenjen posao za koji je bila potrebna veština i spretnost starih majstora.
Nakit od metala bio je izrađivan i spajan ručno. Dok danas maltene svako ko želi može početi da pravi nakit kao hobi i postoji čak i prodaja aparata za varenje online, u ono vreme zahtevao je posebnu preciznost jer je često trebalo spojiti sitne delove nakita na što precizniji i suptilniji način.
Dragulji su bili omiljeni ukras na nakitu tog vremena, ali samo bogati ljudi i plemstvo bili su dovoljno privilegovani da ih nose.
Često čak ni oni nisu nosili taj raskošni nakit za života, već je on darovan bogovima, ukrašavao statue za vreme ceremonija i verskih festivala, a zatim davan plemićima tek po njihovoj smrti. Tada bi se mumije vladara ukrašavale zlatnim nakitom i draguljima kako bi ih oni poneli na onaj svet, da i tamo žive u obilju i blagostanju.
U grobnicama širom Egipta pronalaženi su faraoni prekriveni zlatnim ogrlicama, narukvicama, prstenjem i krunama optočenim rubinima i ostalim dragim kamenjem.
Egipatsko drago kamenje inspirisalo je današnju modu, a svoju najveću popularnost steklo je po premijeri kultnog filma “Kleopatra” u kom je Liz Tejlor maestralno odigrala svoju ulogu. Nakit u filmu rađen je po uzoru na pravi nakit pronađen u grobnicama iz vremena čuvene kraljice i poslužilo je kao uzor za kolekcije mnogih juvelira u kasnijem periodu.
Danas su nakit od dragog kamenja i zlatne burme nezaobilazni deo običaja za venčanje koji se moraju ispoštovati, ali u prošlosti luksuzni nakit, kao što vidite, nije bio dostupan većini. Vekovima je nakit koji sadrži dragulje bio simbol prestiža koji mogu priuštiti samo bogati.
Vizantija – raznolikost vizantijskog nakita
Vizantijsko carstvo imalo je bogatu tradiciju izrade nakita. Nije ni čudo. Juveliri tog vremena imali su inspiraciju iz mnogobrojnih kultura i civilizacija koje su kroz vekove nastanjivale delove carstva.
Vizantija je u vreme cara Konstantina obuhvatala teritoriju današnje Grčke, Egipta, Bliskog Istoka i delove Rusije i severne Afrike, a njena prestonica nalazila se u Konstantinopolju, kog je krasila čuvena Aja Sofija. Miks različitih kultura podstakao je izradu jedinstvenog i vrednog nakita – kombinovanje orijentalnih motiva sa mediteranskim tehnikama izrade bilo je prepoznatljivo za nakit iz ovog dela sveta.
Nakit su u vizantijsko doba nosili muškarci i žene iz viših slojeva društva, a kombinovali su ga sa tunikama i ogrtačima koji su, kao i nakit, imali jednu važnu odliku – ornamete i dezen.
Zlato kroz istoriju
Zlato je jedan od najstarijih metala koji su ljudi prerađivali. Već u petom veku pre nove ere pojavila se metalurgija kao veština topljenja metala, a prvo sačuvano obrađeno zlato nađeno je u Varni u Bugarskoj.
Zlato je obrađivano i korišćeno za izradu nakita u gotovo svakoj naprednijoj kulturi kroz istoriju.
Blaga egipatskih faraona potiču iz nekoliko rudnika, pre svega rudnika Sinaj, ali i nekih afričkih iz kojih su u kasnijem periodu civilizacije dovozili zlato pomorskim ekspedicijama – za vreme kraljice Hatšepsut i nakon nje.
Tutankamonova grobnica jedna je od retkih koja je pronađena netaknuta, u svom originalnom obliku, nenarušena provalama pljačkaša koji su ih vekovima skrnavili u potrazi za zlatom.
Njegov sarkofag bio je sačinjen od zlata, kao i posmrtna maska koja mu je pokrivala lice. U grobnici je pronađeno oko 5.000 predmeta koji su ostavljeni da sa njim pođu u zagrobni život. Imajući u vidu da je on za egipatske razmere bio manje značajan faraon, možemo samo zamisliti raskoš nakita i količine zlata koje su bile ostavljane u grobnicama većih vladara.
Nakit iz doba baroka
Za zlatno doba nakita vezuje se barok – vreme kada su tehnike izrade nakita dostigle svoj vrhunac. Zlatni nakit bio je najzastupljeniji u vreme baroka, a nakit je bio jasan pokazatelj toga kom staležu neko pripada.
Izrada zlatnih medaljona vezuje se za ovaj period, biseri, ali i otkriće nakita od stakla koji je postajao sve popularniji krajem 18. veka.
Simboli ovog vremena na nakitu bili su često lobanje, kosturi i slični elementi koji asociraju na smrt i prolaznost vremena.
Danas nakit nose svi slojevi društva podjednako. Iako su i dalje prisutni prestižni brendovi nakita koji nisu priuštivi “običnom smrtniku”, nikome nije zabranjeno da ga poseduje kao što je to nekada bio slučaj. Mnogi se danas kada je nakit moguće napraviti i fabrički, i dalje zaljubljuju u drevni zanat, te odlučuju da postanu juveliri. Izbor nakita može otkriti mnogo o osobi koja ga nosi i njenom stilu života i karakteru.
