Sat za našu planetu – istorija i značaj akcije sat za planetu

paneta zemlja u sijalici
Sadržaj:

Sat za našu planetu je globalna akcija koja ima za cilj podizanje svesti ljudi u vezi sa biodiverzitetom i klimatskim promenama, koje godinama unazad utiču na živote ljudi, ali i sve češću pojavu vremenskih nepogoda, izumiranje životinja i biljaka i na čitavu planetu Zemlju.

S obzirom na to da smo stanovnici ove planete i da je ostavljamo mlađim generacijama, važno je da damo svoj doprinos i pre svega se edukujemo o očuvanju prirode. U nastavku teksta ćete pronaći sve što treba da znate u vezi sa akcijom Sat za našu planetu i o tome na koji način možete postati deo nje. 

paneta zemlja u sijalici

Sat za planetu – najveća globalna akcija za očuvanje planete

Sat za našu planetu je akcija koja je prvi put održana 2007. godine, a pokretači ove ideje bili su WWF (World Wide Fund For Nature) i partneri. Akcija je obeležena simboličnim gašenjem svetla na sat vremena u Sidneju. Naredne, 2008. godine, mnogi gradovi širom sveta priključili su se akciji i od tada počinje njen rast.

WWF ili Svetska fondacija za prirodu je nevladina organizacija koja ima cilj da na različite načine utiče na zaštitu prirode, te sačuva planetu i njena bogatstva za buduće naraštaje. 

Pod time se misli na adekvatno korišćenje resursa naše planete i smanjenje negativnog čovekovog uticaja. Svoju misiju ova organizacija sprovodi putem edukovanja ljudi i projekata kao što je Sat za planetu Zemlju.

Kako funkcioniše akcija Sat za planetu Zemlju?

Sat za planetu Zemlju se održava svake godine, poslednje subote meseca marta, a danas u njoj učestvuje više od 180 zemalja, što je čini jednom od najvećih akcija ovog tipa na svetu. 

Ono što svaki stanovnik planete Zemlje može da uradi kako bi doprineo akciji je pre svega gašenje svetla na sat vremena, u periodu od 20:30 do 21:30 po lokalnom vremenu.

Izuzev simboličnog gašenja svetla, kojim pokazujemo da smo deo ove akcije i da smo svesni problema u kojima se naša planeta nalazi, organizatori naglašavaju da bi bilo poželjno da podelimo tu vest kao i neke važne informacije u vezi sa klimatskim promenama na društvenim mrežama, ali i ljudima koje poznajemo. 

Naravno, kako bi sve to imalo smisla, ključna stavka je edukovati se i razumeti smisao i cilj ove akcije. 

Svojm delima utičemo i na klimatske promene

Klimatske promene decenijama unazad uzimaju sve više maha i utiču na živote ljudi širom sveta. Pod ovim pojmom misli se da promene izazvane čovekovim delovanjem, a ne na prirodne procese zagrevanja planete. Značajne klimatske promene beleže se od industrijske revolucije, kada je počela masovna upotreba fosilnih goriva. 

Posledice klimatskih promena vidljive su svuda, pre svega to je povećanje temperature na planeti, pojačani efekat staklene bašte, a ove pojave dovode do porasta nivoa mora, požara, poplava, topljenja glečera, izumiranja životinjskih vrsta itd. Upravo to je razlog da postanemo svesni problema i da delujemo koliko je to u našoj moći. 

drvo u staklenoj kugli

Višestruki značaj akcije Sat za našu planetu

Kao što i organizatori navode, cilj ove akcije nije da se za sat vremena uštedi energija ili utiče na klimatske promene, jer to jednostavno nije moguće. Cilj akcije je da stigne do što većeg broja ljudi i utiče na njihovu svest, a samim tim i promenu navika koje će umnogome značiti za bolji život na planeti Zemlji. 

Informisanjem i edukovanjem ljudi o klimatskim promenama, biodiverzitetu, alternativnim izvorima energije i drugim važnim segmentima zaštite životne sredine postiže se značajan korak za bolju budućnost planete Zemlje. 

Svaki pojedinac može doprineti promenom navika i učestvovanjem u akciji, a što se više ljudi, gradova i država priključi, veća je verovtnoća da će uspeti da se izvrši uticaj na velike kompanije i lidere širom sveta.

Značaj akcije ogleda se u tome što se tokom sat vremena predviđenih za gašenje svetla gasi rasveta na različitim građevinama širom sveta kao što su Ajfelov toranj, Bakingemska palata, zgrada opere u Sidneju, i mnogim značajnim državnim institucijama i zdanjima širom planete.

Još jedan interesantan događaj koji doprinosi veličini ove akcije zabeležen je 2012. godine kada je Andre Kuipers posmatrao gašenje svetla iz Međunoradne svemirske stanice. 

Kada govorimo o Srbiji, ona u akciji učestvuje od 2009. godine, a svoj doprinos dalo je preko 200 partnera i institucija u našoj zemlji. Tu se misli na gradove, opštine, javne ustanove, vrtiće, škole, kompanije i dr. 

Sat za planetu Zemlju 2021. godine

Svake godine slogan akcije se menja i na taj način se u fokusu nalaze različiti ekološki problemi današnjice – klimatske promene, smanjenje biodiverziteta, prekomerno korišćenje plastike, i td.

Godina koja je za nama je kao i u svim drugim sferama života donela promene i kada govorimo o akciji Sat za našu planetu, te je 2020. godine ona obeležena  većinski virtualno, a milioni ljudi pružili su podršku preko društvenih mreža.

Sat za našu planetu 2021. godine biće održan 27. marta, a kako navode organizatori posebno je važno da se što više ljudi, gradova i zemalja uključi u akciju. 

Tekuće godine će se održati još jedna konferencija Ujedinjenih nacija čija će tema biti upravo biodivezitet i globalni plan za narednih 10 godina, te je prava prilika da se što više ljudi priključi akciji i brojnošću pokaže da želi promene. 

Mi vas pozivamo da date svoj doprinos gašem svetla, deljenjem akcije na društvenim mrežama, razgovorom sa prijateljima o tome i edukaciji o zaštiti životne sredine. Svako od nas svojim učešćem čini veliku stvar za planetu Zemlju.

Nastavite sa čitanjem...