Srpski običaji deo su tradicije, koja je satkana od brojnih verovanja vezanih za verske praznike. Najznačajniji praznici srpske pravoslavne crkve su Uskrs, Veliki petak, Božić, Badnji dan i Badnje veče, dok Nova godina ne spada u verske praznike, ali se podjednako religiozno slavi.
Proslavljanje Nove godine na ovim prostorima intenziviralo se nakon Drugog svetskog rata, kada je bilo potrebno skrenuti pažnju sa verskih datuma i utemeljiti novu državu sazdanu od više različitih naroda, a sa njom i nove običaje.
I danas se svi pomenuti pravoslavni praznici proslavljaju svečano, uz poštovanje običaja karakterističnih za svakog od njih, i predstavljaju povod za okupljanje porodice i prijatelja, te im se mnogi raduju. Nova godina je postala pravi spektakl i kod nas se slavi po uzoru na svetske metropole, raskošno, u svečanim toaletama i odelima, uz vatromet i muziku, a poseban ugođaj pružaju ukusna hrana i penušava pića kojim se nazdravlja novom početku.
U nastavku teksta saznajte koji se srpski običaji vezuju za najistaknutije praznike.
- Običaji za Badnji dan i Badnje veče
- Običaji za Božić
- Običaji za Veliki petak
- Običaji za Uskrs
- Običaji za Novu godinu
#1 Običaji za Badnji dan i Badnje veče – kako se proslavljaju u našoj tradiciji?
Badnji dan proslavlja se dan uoči Božića, tj. 6. januara, a naziv praznika potiče od badnjaka, koji se na taj dan seče i pali. Pored toga što je vremenski blizak Božiću, već je i po shvatanjima ljudi povezan sa njim i predstavlja deo proslavljanja dana Hristovog rođenja.
Običaji za Badnji dan – simbolika praznika
Običaji za Badnji dan bili su veoma zastupljeni u našoj istoriji, a vreme je sačuvalo određeni deo njih. U različitim krajevima Srbije postoje razlike kada je reč o običajima, ali postoji i dosta toga zajedničkog. S obzirom na to da su Sloveni bili pagani, hrišćanska vera koju su Srbi prihvatili došla je na tle već ukorenjenih običaja, te je mnogo toga što danas zovemo srpski običaji zapravo tekovina paganske tradicije.
Na Badnji dan seče se grana hrasta, koja predstavlja badnjak, a ovo drvo bilo je sveto drvo Slovena. Ranom zorom neki od muškaraca iz kuće odlazi u šumu i seče badnjak, a ceo običaj često je praćen pucanjem iz pušaka.
U određenim delovima Srbije ne seče se hrast, već cer, a negde se seče bukva. Takođe, u nekim krajevima seku se dva ili tri badnjaka, nekada i devet, a ponegde onoliko koliko ima muškaraca u kući.
Za Badnji dan običaji nalažu i da pre nego što se iseče badnjak, drvetu se nazove Dobro jutro, čestita mu se praznik i pomoli za zdravlje i sreću porodice. Običaj je da se potom drvo pospe žitom ili da mu se daruje kolač, a samo drvo nikako se ne sme dodirnuti golim rukama, već isključivo rukavicama.
Veruje se da prvi iver koji padne sa drveta ima magičnu moć, pa je jedan od muškaraca iz kuće uvek išao kako bi uhvatio prvi iver, kako ne bi pao na zemlju. Postoji verovanje da voda u koju je stavljen prvi iver badnjaka ima lekovito dejstvo, te da je treba piti radi ozdravljenja.
Badnji dan običaji – spremanje Božićne pečenice
Badnji dan je i vreme kada se kolje prase, nekada i jagnje, a ponegde čak ćurka ili guska, tj. božićna pečenica, koja predstavlja žrtvu za novo leto, što se može tumačiti kao ostatak paganskog običaja prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.
Običaji za Badnje veče – glavni deo Badnjeg dana
U toku Badnje večeri odvija se najveći broj radnji i običaja, među kojima je najvažnije unošenje badnjaka i slame. Već tokom dana domaćica stavi u sito sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka, pa seto stavi na sto za kojim se večera.
Uveče se unosi badnjak, to čini domaćin, dok ostali ukućani govore Dobro veče, badnjače, a domaćin odgovara sa Srećno vam Badnje veče. Domaćica ga posipa pripremljenim žitom, a domaćin onda obilazi kuću kao kvočka, dok ga prate domaćica i sva deca kao pilići. Zalazi se u svaki ugao i baca po orah u svaki ćošak, a ostali orasi i lešnici stavljaju se u slamu ispod stola, dok orahe iz uglova kuće niko ne treba da uzima.
Nakon toga sledi unošenje slame, koja se raznosi po kući, onaj ko nosi slamu takođe treba da kvoca, a ostali pijuču. Trećeg dana Božića slamu treba odneti u obor ili u štalu, a ko ima voćnjak, treba da slamom obavije voće kako bi bolje rađalo.
Ono što se čeka čitav Badnji dan i zbog čega su običaji za Badnje veče tako posebni jeste loženje badnjaka. On se najpre celiva, maže medom i stavlja na ognjište, a potom pali. Deca ’džaraju’ vatru govoreći koliko varnica toliko parica, pilića, košnica, pominjući sve ono čije se blagostanje priželjkuje.
Nakon toga sledi večera, prilikom koje treba servirati bogatu hranu, ako bi godina bila puna izobilja, ali hrana mora biti posna. Običaji za Badnje veče nalažu da se na trpezi nađu med, beli luk, pasulj, kupus, riba, voće (lešnici, suve šljive, jabuke, orasi).
Običaji za Badnji dan neguju i jednu duhovnu tradiciju, a to je da treba oprostiti onima sa kojima ste zavađeni i nastaviti dalje bez tereta koji zadaju sukobi i nesloga.
#2 Običaji za Božić – kako obeležavamo najradosniji hrišćanski praznik?
Božić je jedan od najvećih praznika hrišćana, u našoj tradici proslavlja se 7. januara. Praznik traje tri dana. Smatra se da se Božić slavi od 4. veka, tačnije od 336. godine, i to u Rimu.
Običaji za Božić – kako se slavi Božić kod pravoslavaca
Božić se još zove najradosnijim praznikom kod hrišćana. Započinje ponoćnom ili jutarnjom liturgijom koja se služi u svim pravoslavnim crkvama i manastirima, na kojoj se mogu pričestiti svi koji su postili u Božićnom postu. Oni koji se ne pričešćuju, mogu uzeti naforu.
Ljudi se međusobno pozdravljaju rečima Hristos se rodi, a otpozdravljaju sa Vaistinu se Hristos rodi, a takav način pozdravljanja traje sve do Bogojavljenja, kada se koristi pozdrav Bog se javi, a otpozdravlja rečima Vaistinu se Bog javi.
Srpski običaji za Božić nalažu da ranije tog dana, najbolje tokom prepodneva, u kuću dolazi gost, koga domaćini obično očekuju jer se unapred dogovore, mada može doći i neki slučajni gost, koji se zove položajnik. To je gotovo uvek muškarac, samo u nekim delovima Srbije to može biti devojka za koju se veruje da je srećna.
Položajnik treba da priđe šporetu, i ‘džarajući’ vatru izgovori Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko u toru ovaca, prasadi i jagnjadi, gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože, daj. Veruje se da položajnik treba da donese sreću tokom čitave naredne godine porodici i kući u koju je pozvan, a koja ga na odlasku dariva određenim poklonom.
Na Božić običaji nalažu da se mesi česnica, pogača u koju se stavlja srebrni, zlatni ili obični novčić i koja se iznosi na Božićnu trpezu u vreme ručka. Domaćin i ukućani treba da okrenu u rukama tri puta s leva na desno, zatim da izlome hleb, vodeći računa da nijedna mrva ne padne na pod. Veruje se da će onaj ko izvuče novčić biti naročito uspešan i srećne ruke tokom naredne godine.
Običaji za Božić – izbolje na trpezi
Kao što smo već pomenuli, Badnji dan je poslednji dan posta, a Božić prvi dan mrsa, za koji se priprema božićna pečenica. Ovi običaji za Božić svoje korene vuku još iz paganskih vremena, kada je i te kako bio rasprostranjen tradicija žrtvovanja Bogu, ali je pravoslavna crkva prihvatila taj običaj, s obzirom na to da je nakon višenedeljnog posta u hladne zimske dane dobrodošlo okrepljenje jačom hranom.
Za Božić običaji se oslanjaju i na verovanje da je ovaj praznik odlična prilika za uspostavljanje navika koje želite da imate tokom čitave godine, te na Božić treba raditi sve ono u čemu želite da protekne naredna godina. Takođe je običaj da se tokom trajanja Božića, dakle u naredna tri dana, ne sklanja trpeza, niti čisti kuća.
#3 Veliki Petak običaji – kako se obeležava najtužniji hrišćanski praznik
Veliki petak je dan raspeća Isusa Hrista, ujedno i najtužniji dan za sve hrišćanske vernike. Na taj način Gospod Bog žrtvovao se za ceo ljudski rod, prihvatajući na sebe sve grehe čovečanstva.
Šta simbolizuje Veliki petak?
Noć između Velikog četvrtka i Velikog petka bila je obeležena mučenjem i bičevanjem Isusa Hrista. Pontije Pilat, uz reči da nije našao nikakvu krivicu Hristovu i da je on nedužan, te da ne može ni za šta da ga osudi, predao je Hrista Judejima, koji su ga, uvidevši da jedino što mogu jeste da muče njegovo telo, optužili da se buni protiv Pontija Pilata i da sebe proglašava za cara.
S obzirom na to da se ceo događaj odvijao uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, bio je običaj da se jedan zatvorenik oslobodi. Pilat je rekao narodu da odluči ko će biti oslobođen: Hrist ili razbojnik Varnava, a svet je želeo da se Varnava pusti na slobodu. Na pitanje šta sa Hristom uraditi, Pilat je dobio odgovor Raspni ga, raspni ga!
S trnovim vencem oko glave i teškim krstom na leđima Hrist je prošao Ulicom bola, a usput slušao pogrdne reči upućene njemu. Razapet je na brdu Golgota iznad Jerusalima, na kome su bila postavljena tri krsta, jedan sa Isusom i dva sa razbojnicima. Čak i trenucima teške patnje i muke, Hrist se pomolio za ljude Ocu Nebeskom, govoreći da im oprosti jer ne znaju šta čine.
Bogorodica, apostol Jovan, Marija Magdalina i još neke žene ostali su pored Krsta. Pilata je Josif od Aritmaje zamolio da im dozvoli da sahrane Hrista, što je Pilat i dopustio. Telo je obavijeno platnom odneto u grobnicu, koja je bila uklesana u steni.
Običaji za Veliki Petak
Kako je reč o danu na koji je Hrist postradao i koji je kao takav najtužniji dan u godini, tog dana ne služi se liturgija. Treba strogo da se posti, da se jede samo hleb i pije voda. Za Veliki Petak običaji se odnose prevashodno na farbanje uskršnja jaja, a jedno jaje, crvene boje, treba da ostane kao čuvarkuća i štiti porodicu od različitih nedaća tokom čitave godine.
Crvena boja čuvarkuće simbolizuje nevino prolivenu Hristovu krv, ali jaje takođe predstavlja simbol života, što se ogleda u tome što pile samo, onda kada je vreme, razbije ljusku jajeta i započinje svoj život.
Ujutru, na Vaskrs, čuvarkuću treba staviti u vodu koja sadrži bosiljak, zdravac i dren, a ta voda služi za umivanje svih članova porodice, a posebno treba deca da se umiju njome kako bi bila zdrava. Takođe, deca treba da se ‘pomiluju’ čuvarkućom za dobro zdravlje, a u isto vreme, taj čin predstavlja simbol krštenja.
Običaji za Veliki Petak nalažu i da se stara čuvarkuća baci preko krova kuće ili zakopa u dvorište, vinograd ili u polje, kako bi štitila od štetočina, grada i slično. Takođe, postoji običaj da se crveno jaje baci u reku, kako bi ona odnela sva zla i nasreće koja su pala na jaje jer je od istog štitilo kuću u proteklih godinu dana.
#4 Običaji za Uskrs – kako se obeležava najveći i najznačajniji dan kod hrišćana?
Uskrs ili Vaskrs praznik je kojim se obeležava Hristov povratak u život, tj. vaskrsenje. Hrišćani veruju da je Isus vaskrsao tri dana nakon smrti, odnosno prve nedelje nakon Velikog petka. Reč je o pokretnom prazniku, slavi se posle Pashe, jevrejskog praznika, i kod nas može da padne između 4. aprila i 8. maja. Kao što i sam naziv praznika kaže, Uskrs ili Vaskrs predstavlja radost hrišćana zbog Isusovog vaskrsnuća, koje simbolizuje pobedu sina Božijeg nad smrću i progonstvom.
Uskrs običaji – koji srpski običaji na Uskrs su se poštovali kroz istoriju
Kao i za Božić, i za Uskrs se održavaju ponoćna i jutarnja liturgija u svim pravoslavnim hramovima, na kojima se svi koji su postili u Vaskršnjem postu mogu pričestiti, a oni koji nisu mogu uzeti naforu. Time započinje period mrsa, nakon višenedeljnog posta, koji ujedno predstavlja najstroži post od postojeća četiri u hrišćanskoj religiji.
Nakon liturgije ljudi se međusobno pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, a otpozdravljaju sa Vaistinu Vaskrse, a takav način pozdravljanja traje sve do Spasovdana. Po dolasku kući iz crkve, ukućani se međusobno pozdrave, a nakon toga pali se sveća, uzima kadionica i tamajan, a podom kadi kuća uz molitvu. Treba otpevati Vaskršnji tropar, ali, ukoliko se to ne ume, dovoljno je izgovoriti Oče naš, a ostale molitve mogu se pročitati.
Nakon molitve, seda se za Vaskršnju trpezu, koja je raskošna, bogata i svečano postavljena. Kao i Božić, i Uskrs traje tri dana, pa je običaj da se tokom tih dana kuca jajima. Šarena i zanimljivo dekorisana jaja naročito su zabavna za decu, a posebno još kada nastane nadmetanje u tome ko ima najjače jaje. Jaja se kucaju vrhom o vrh, a posle šotku u šotku. Onaj čije je jaje manje razbijeno, tj. ko pobedi, uzima i tuđe jaje za sebe.
Običaji za Vaskrs nalažu da na prvi dan ovog praznika obed počinje kucanjem jajima i to je hrana kojom se prvo treba omrsitit, a potom jesti ostale đakonije, a svakog sledećeg dana, ko god da dođe u kuću, treba ga darivati jajima i kucati se sa njim, što važi i za odlazak u goste. Ukoliko idete kod nekoga, podrazumeva se da ćete poneti jaja za sve ukućane i pokucati se sa njima.
Za Uskrs se vezuju još neki običaji. Veruje se da treba ustati rano na Uskrs, a na spavanje otići tek nakon ponoći ukoliko želite da do sledećeg Uskrsa budete orni i vredni. Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je stajala čuvarkuća, a decu ‘pomilovati’ ili dotaći crvenim jajetom zarad dobrog zdravlja. Ukoliko Uskrs pada pre Đurđevdana, običaj je da se nikako ne jede jagnjeće, već praseće meso.
Vaskrs običaji – drugi dan praznika ili Pobusani ponedeljak
Drugi dan Uskrsa, koji se još zove i Pobusani ponedeljak ili Vodeni ponedeljak (jer mladi momci polivaju vodom devojke i mlade žene), običaj je da se poseti groblje i na svakom grobu ostavi po jedno crveno jaje. Takođe, grobove mrtvih treba pobusati busenje zelene trave, a ponegde se taj dan obeležava i kao zadušnice, što znači da se uređuju grobovi, pale sveće za dušu, a takođe i sveštenik može vršiti parastose na taj dan.
Običaji za Uskrs na ovaj način uključuju i pretke u proslavljanje praznika i daju im mogućnost da uživaju u toj za sve hrišćane velikoj radosti. Za Uskrs običaji nalažu da na taj dan ne treba zaboraviti na siromašne i uboge, već jaja treba dati i njima. Na ovaj dan valja ostaviti i jedno razbijeno jaje u polju, na livadi ili u njivi kako bila plodna, a takoše se uskršnje jaje može dati i stoci da pojede, kako bi do sledećeg Uskrsa bila zdrava.
#5 Srpski običaji za Novu godinu – kako izgleda proslava najluđe noći u Srbiji?
Kao što je već pomenuto, Nova godina je praznik koji na ovim prostorima ima tradiciju dugu oko 70-ak godina. Do Drugog svetskog rata ovaj dan bio je kao i svaki drugi, ali nakon tog velikog istorijskog događa trebalo je podići zemlju iz pepela, a nova vlast imala je vizije koje nisu uključivale zasebne verske običaje svakog naroda koji je činio tu državu.
Ovaj praznik trebalo je da objedini sve narode bivše Jugoslavije i da bude zajednički za sve njih, te da skrene pažnju sa različitosti u pogledu vere. Popularizaciji ovog praznika još je doprinela i televizija, koja je tada postajala dostupnija sve većem broju ljudi. Idilične i prijatne slike proslave Nove godine koje su se prikazivale na televiziji mamile su gledaoce da i oni počnu tako da proslavljaju Novu godinu, praznik koji se do tog vremena još nazivao i Mali Božić.
Nova godina prvi put je u Srbiji proglašena za praznik davne 1955. godine, ali se do današnjih dana menjao način njenog obeležavanja. U doba SFRJ proslave Nove godine priređivale su se u domovima kulture ili vojske, dominirali su šlageri i rok muzika, a plesali su ljudi svih generacija. Takav način slavljenja zadržao se do početka devedesetih godina prošlog veka.
Onda je počeo običaj slavljanja na trgovima, uz koncerte popularnih muzičkih zvezda, ili u klubovima, ekskluzivnim restoranima i hotelima. Srpski običaji upleli su se kroz muziku i folklorne elemente koji su bili zastupljeni.
Haljine i moda uopšte značajno su drugačije nego na polovini 21. veka, a sluša se i drugačija muzika, koja uglavnom okuplja različite muzičke žanrove, među kojima dominira folk, pop muzika, a tu su i najpoznatije rok numere za one koji čeznu za proteklim vremenima.
Uvedena je i repriza Nove godine, koja se obeležava 1. januara, a koja se po načinu proslavljanja ne razlikuje od one koja se organizuje svakog 31. decembra.
Čitav decembar svake godine u duhu je Nove godine. Praznična euforija povećava se sa približavanjem 31. decembru, a to vreme ispunjava odabir poklona za najbliže i pripreme za provod u novogodišnjoj noći. To doba godine idealno je i za praznična putovanja, pa se mnogi ljudi odlučuju da praznike provedu upoznajući neke nove gradove i zemlje.
Kićenje jelke i dekoracija doma, kao i dekoracija trgova i ulica neizostavni su elementi svake godine, a takođe i priprema bogate trpeze pune ukusnih jela, među kojima dominiraju ruska salata, sarme, pečenje ili roštilj, torte i kolači.
Čak i ljudi koji ne idu u provod, već se okupljaju kod kuće, u krugu porodice ili najbliskijih prijatelja, Nova godina je prilika da se uživa u izvrsnim specijalitetima, dobrom piću i da se u veseloj atmosferi dočeka početak naredne godine.
Nadamo se da ćete već prvi sledeći praznik koji se približava provesti radosno, u krugu svojih najdražih, uživajući u onom najboljem što nudi naša tradicija i kultura!
